Page 68 - George Orwell - Životinjska farma

za seno, a izgrađene su i razne nove pomoćne zgrade. Vimper je sebi kupio
lake jednoprežne dvokolice. Vetrenjača ipak na kraju nije korišćena za
dobijanje električne energije. Upotrebljavali su je za mlevenje žita, i donosila

je priličnu zaradu. Životinje su naporno radile na izgradnji još jedne
vetrenjače; kada ona bude dovršena, bar se tako pričalo, u nju će biti
postavljene dinamo mašine. Ali o luksuzima o kojima je Sneško nekada
naučio životinje da maštaju, o štalama sa električnim osvetljenjem i toplom i
hladnom vodom, i o trodnevnoj radnoj nedelji, niko više nije govorio.
Napoleon je osudio takve ideje kao suprotne duhu animalizma. Najveća sreća

je, po njegovim rečima, bila u tome da se vredno radi i živi umereno.

Izgledalo je da se farma bogati, ali ne i same životinje osim, naravno,
svinja i pasa. Možda je tome uzrok delimično bilo to što je svinja i pasa bilo
toliko mnogo. Nije da ta stvorenja nisu radila, na sebi svojstven način. Poslu
nadgledanja i organizovanja farme, kako je Skičalo neumorno objašnjavao,
nikad nije bilo kraja. Najveći deo ovog posla je bio takve vrste da su druge

životinje bile previše glupe da ga razumeju. Na primer, Skičalo im je rekao da
svinje svakog dana moraju da izgube mnogo vremena na tajanstvene stvari
zvane „dosijei,” „izveštaji,” „zapisnici” i „memorandumi.” To su bili veliki
listovi papira koje je trebalo pažljivo ispisivati, a čim bi bili ispisani do kraja,
spaljivani su u peći. Ovo je bilo od najveće važnosti za dobrobit farme, rekao
je Skičalo. No ipak, ni svinje ni psi nisu proizvodili nikakvu hranu
sopstvenim radom; a njih je bilo veoma mnogo, i uvek su imali dobar apetit.

Što se ostalih životinja tiče, njihov život je bio, koliko su znale, isti kao i
uvek. One su uglavnom bile gladne, spavale su na slami, pile iz pojilišta,
rintale su u poljima; u zimu ih je mučila hladnoća, a u leto muve. Ponekad su
one starije među njima pretresale svoje nejasne uspomene, pokušavajući da
zaključe da li je stanje u ranim danima Pobune, neposredno posle Džonsovog
progona, bilo bolje ili gore nego sad. Nisu mogle da se sete. Nije bilo ničega
sa čim bi mogle da uporede svoj sadašnji život: nisu mogle da se oslone ni na

šta drugo osim na Skičalove statistike, koje su neizostavno pokazivale kako
sve stalno ide samo na bolje. Životinje su smatrale ovaj problem nerešivim; u
svakom slučaju, sada nisu imale mnogo vremena za ovakva razmišljanja.
Samo je stari Bendžamin tvrdio da se seća svake pojedinosti u svom dugom
životu i da zna da stvari nikada nisu bile, niti ikada mogu da budu mnogo
bolje ili mnogo gore glad, teškoće i razočaranja bili su, po njegovim rečima,

nepromenljivi zakon života.

Ipak, životinje nikada nisu prestajale da se nadaju. Štaviše, nikada nisu ni
na trenutak gubile osećaj povlašćenosti i časti što pripadaju Životinjskoj