Page 14 - Ivo Andrić - Prokleta avlija
P. 14

рима,  пијанцима  и  пушачима  опијума.  Сам  није  имао  неког
          нарочитог  дара  за  вештине,  ни  праве  страсти  за  коцку  или
          пиће, али га је привлачио тај свет и све оно што се плете око-
          њега, исто као што га је одбијало све што је припадало свету
          мирних, обичних судбина, устаљених навика и редовних оба-
          веза.
               Бујан  и  још  неискусан,  младић  је  брзо  упао  у  сумњиве
          послове  и  дрске  подвиге  свога  друштва  и  дошао  у  сукоб  са
          законом. И не једанпут. Отац га је вадио неколико пута из зат-
          вора,  користећи  свој  углед  и  своја  познанства  са  људима  на
          положају,  нарочито  са  управником  целокупне  полиције,  ста-
          рим и добрим школским другом. »Је ли могуће да мој син оби-
          ја  куће,  пљачка  трговце  и  отима  девојке?«–  питао  се  очајан
          отац. А стари искусни управник му је одговарао мирно али по
          истини. Да краде, не краде баш, ни трговце не вара, ни девојке
          не  отима  лично,  али  где  год  се  те  ствари  дешавају,  можеш
          бити сигуран да ћеш и њега ту негде у близини наћи. А ако га
          овако оставимо, загазиће и сам у преступ. Него ваља тражити
          завремена неко решење. И управник градске полиције нашао
          је »решење«, које је сматрао као једино могуће, дакле најбо-
          ље: да младића који је пошао злим путем узме у своју службу.
          И као што бива, од младог човека, који је био већ заузео своје
          место  међу  коцкарима  и  господским  дангубама,  постао  је
          добар и ревносан стамболски полицајац.
               Није  то  постао  одједном.  Колебао  се  првих  година  и
          тражио своје место, а нашао га је тамо где се најмање могло
          очекивати, у раду против свога некадашњег друштва. Немило-
          срдно се окомио на скитнице, пијанце, сецикесе, кријумчаре,
          несрећнике и докоњаке из тамних квартова Стамбола. Радио
          је са страшћу, са необјашњивом мржњом, али и са вештином,
          са познавањем те средине какво је само он могао да има. Те
          старе везе помогле су му да прошири круг свога рада, јер сит-
          ни преступници одају крупне. Подаци о људима се гомилају,
          обавештачка  мрежа  се  појачава  и  шири.  Изузетна  ревност  и
          успеси у служби довели су га после десетак година за помоћ-
          ника управника овог великог »прихватилишта«. А кад је стари
                                          14
   9   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19