Page 106 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta

tom trenutku svog prirodnog razvoja. Tako se stvari razvijaju više uz njegovo učešće nego
pod njegovim uticajem; jer on nije u njima, nego iznad i pored njih. Zato on u većini
slučajeva i ne stvara dela i ne upravlja događajima, nego reaguje na njih, polažući mnogo
više na to da bude začetnik, sudija, borac i gledalac, nego stvaralac, radnik i čuvar. U
njega je vidna sklonost da ne čeka razvitak stvari i ne učestvuje u njemu radom i
strpljenjem.

*

Kad posmatrate našeg čoveka pri radu i razgovoru, vi možete nesumnjivo utvrditi da u
njega vrlo često ima jedan suvišak mašte i doza lenjosti, veća nego kod većine drugih
naroda. - Da li je mašta uzrok lenjosti ili obrnuto, ili jedna i druga potiču iz nekog
zajedničkog nevidljivog izvora iz kojeg potiču toliki drugi nedostaci i besporeci našeg
života, to nije lako utvrditi. A trebalo bi ispitati.

*

Gledajući naše ljude u pozorištima, na koncertima ili predavanjima po unutrašnjosti, često
sam mislio: zašto su kod našeg čoveka tako upadljivo vidne sve one fizičke funkcije koje
kod istinski civilizovanog čoveka, dok je u društvu, retko izbijaju na površinu. Za vreme
dok predavač govori ili pevač peva, naš čovek kašlje, kiše, zeva, proteže se, štuca ili
uzdiše. On čačka zube ili uši, češe se kad god oseti za to potrebu i gde god ga zasvrbi.
On se ne kontroliše, on i ne pomišlja da bi mogao savladati sitne i krupne fizičke potrebe,
nego im naprotiv pušta maha i zadovoljava ih, bez pomisli da li gledaju i kako na to
gledaju ljudi oko njega. Ponekad prosto izgleda da će se sav taj čovek rasuti tu pred
vama. Ali neće, ne bojte se, on će doći i na idući koncert i - biti na njemu isti takav kakav
je i danas na ovome. On prosto ne misli na drugog, nije još dorastao do stepena na kome
čovek počinje da ima obzira prema okolini.

*

Beograd je pun takvih nakratko nasađenih ljudi. To je stil života. Postaju takvima i oni koji
to po svojoj prirodi ne bi bili, jer se tako bolje pliva i lakše održava ili, prosto, jer i drugi
tako rade. Ne može se kazati da u njihovom držanju i ponašanju nema nečeg slobodnog,
neke snage i teško odredljive veličine.

*

Divljački način života, bez plana i predviđanja, bez svesti o zajednici i bez poštovanja
drugog čoveka i sebe u njemu, proteže se daleko i duboko u vremenu i prostoru. Sa
tragovima toga života borimo se još na mnogom području. To pokazuju nedostaci u
uređenju naših sela i gradova. Ne organizujemo čišćenje, ne predviđamo nevreme, stvari
koje nije teško predvideti. Umesto toga, mi teško i neprijatno živimo danima i nedeljama,
podnosimo nepotrebne patnje i odricanja. Tako mi, umesto cenom rada, razmišljanja,
dogovora i predviđanja, sve plaćamo najskupljom cenom, cenom života.

*

Za neke naše ljude. Kad imaju jedan posao pred sobom, oni gotovo nikad ne misle kako
bi ga najbolje i najbrže uradili, nego šta se može povodo.m njega o sebi i o drugima
kazati.