Page 138 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta

„I kad bi duh Božji napao Saula, David uzevši gusle udarao bi rukom svojom, to bi Saul
odahnuo i bilo bi mu bolje, jer bi zli duh otišao od njega.“

(Prva knjiga Samuilova koja se zove i Prva knjiga o carevima, XVI, 23.)

*

Kad bismo znali šta je na ovom mestu trebalo da stoji zapisano, vi biste mi bili zahvalni
što sam odustao od pisanja i što nisam hteo da tugom i kajanjem ovog jutra zagorčavam
vaše dane i posle moje smrti možda. Jer, može lako biti da je moja tuga bezrazložna kao
što je, svakako, moje kajanje uzaludno! Pa čemu onda?

*

Nagoni su nemi: čim puste glas od sebe, znači da su prešli vrhunac, da slabe, a to je
početak kraja. Zvuk je slabost. Muzika je bolest. Ili oslobođenje?

*

Ne mora čovek baš svakog dana da kaže nešto; pa čak ni samom sebi. A onaj ko bi,
posle godina, listao ovaj kalendar, ne treba da misli da su dani sa belih i neispisanih
stranica bili prazni. Možda je obrnuto tačno. Možda su naše bujne misli tih dana bile takve
da se rečima nisu dale izraziti ni slovima zabeležiti, ili takve da nisu imale ni potrebu za
tim. Pa onda, neka govore beline!

*

U ljudskoj zajednici u kojoj umetnost ne zauzima svoje mesto i ne vrši svoj uticaj - mora
da nešto nije u redu. Vrlo je verovatno da u takvom društvu život i u ostalim granama
zaostaje ili napreduje u pogrešnom pravcu.

*

Reči su za pisca kao vatra i voda u onoj poslovici: dobre sluge, ali zli gospodari. One nas
nose i pobeđuju za nas, ali nas s vremena na vreme izdaju i odaju. One su naša radost i
naša slava; ali postaju naša muka i bruka kad god se desi (a dešava se!) da napišemo i
potpišemo neke reči kao čekove bez pokrića.

*

Kakva je veza između našeg vida i sluha? Složena i nejasna, ali očigledna. Obasjani
predmeti - to je izvesno! - jasnije i razgovetnije govore. A glas i u potpunoj tami obasjava
neodređenim sjajem izvor iz kojeg dolazi. Sve to mi samo nejasno naslućujemo. Slepci
mora da znaju mnogo više o toj vezi, ali oni, bar koliko ja znam, o tome ne govore. Možda
je i za nas bolje da pustimo da se u nama vrši to uzajamno dejstvo sluha i vida, da se
njime služimo, a da ga dublje i pobliže ne ispitujemo, svakako da o njemu ne govorimo
nikom, pa ni sami sebi.

*

Na programu jednog koncerta koji sam slušao pre više godina našao sam zapisane
nekolike reči. Zabeležio sam ih u velikom zanosu, tokom koncerta ili odmah posle njega.