Page 231 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 231
232 LECI!Nll! BILII!M
ska medicina, i smatra se da je to najefikasniji i najmanje opasan na~in
isterivanja decjih [(lista.
Nekad je u Voj\'odini i drugim ravnil::arskim vodoplavnim krajevima
bilo mnogo \'i~e oboljenja od crevnih parazita, jer niko nije imao nuznik, a
stoka je sva i~ la na pa u. Tako su se fekalije (izmet) nesmetano raznosile
i zarazavale ljude i domace zivotinje. Nekad je bio obicaj, a to je, kazu, jo~
ponegde i danas. da se preko zime jedu pe~ene semenke od bundeva. Na
svakom oprelu i selu, sedelj'-i i .drugoj dangubi i veselju« svi gosti 1 domaei
vade iz dZepova semenke od bundeva, Iju~te ih i jedu zajedno 5 belim lu-
kom. Mozda je, eto, to bila neka preventivna mera, nesvesna predohrana
protiv crevnih parazita, kao i cesta upotreba belog luka, presnog ili kao
zacina u svim jelima, zatim majkine dusice, konjskog bosiljka, cubra i drugih
zacina koji svi manje ili vise deluju kao lekovi protiv crevnih parazita. I
danas se na gradskim ulicama prodaju semenke od bundeva.
I to je jedno pitanje koje treba u nas prouciti. Jer higijenske prilike
bile su nekad u nas jadne i mizerne.
Belim lukom, u zajednici 5 nekim drugim narodnim lekovima, le~e i
razne k 0 1. neb 0 Ie 5 t i. Sitno se utuca dosta belog luka i pome~a sa
sircetom od crnog vina. Pre toga se u tom sircetu rastvori parce plavog
kamena. Kraste se pafljivo operu vodom u kojoj je iskuvana orahova Iju-
ska, na suncu ili pored vatre osu~e i zatim peru onom smesom od belog
luka, plavog kamena i vinskog sirceta, pa se opet su~e na isti nacin ina·
mafu uljem iii ma~eu . Posle nekoliko dana kraste pol::nu opadati, nove se .
ne javljaju, a na mestima gde su bile kraste javlja se mlada lepa koza.
Ovaj lek pomaze onima koji se leti okra stave, kao ~to je naj~e~Ci slucaj s
decom na selu i 5 Ijudima koji rade u pra~ini, a ne kupaju se: mehur pu-
kne, izade tuta voda, rosi rj sini se, pa 5e uhvati krasta (verovatno je to im-
petigo).
»Kosopad sam zaustavio i izlecio mafuei belim lukom nekoliko dana,
po nekoliko puta dnevno mesto na glavi sa koje mi je kosa po~ela naglo
opadati, a nikakav drugi lek mi nije mogao pomoCi« - tvrdi jedan in-
zenjer .
• Ustobolju na Ijudima i na domacim zivotinjarna leCili smo belim lu-
kom u sircetu i plavim kamenGm. Kad god podemo u voliju u rit, mi po-
nesemo bocu tog leka i svakom volu dobro ,natrljamo celu nju~ku tim le-
korn. - veti jedan stari Bal::vanin. To isto, sa ili bez plavog kamena, radili
su i u onim mestima gde je nekad bilo mnogo pa~njaka i rogate stoke. Dru-
gog leka za njih 11a selu nije bilo.
Jedan 'naseljenik iz okoline Novog Sada, poreklom sa Cakora iznad
Peei, tvrdi da bolje vidi otkako jede beli luk: .Meni je 83 godine i jo~ do-
bro vidim i sve mogu da radim, jer sam .u prvom svetskom ratu CUO da je
beli luk lekovit 1 da starijim ljudima popravlja vid. Kafu tame kod mene,
u Nov~icima, da beli luk obnavlja i jal::a krv.«
Bolesnu dl.igericu ovako lece: bolesnik treba svaki dan izjutra, uvel::e
i u podne da jede pomalo belog luka i slanine. Da mu to ne bi dosadilo i
da rnu se jelo ne ogadi, bolesniku treba davati i kiselog mleka. Leti mu
davati salatu od mladih krastavaca 5 kiselim rnlekom i belirn lukorn; ume-
sto vode da pije I::aj od hajducke trave. To bolesniku otvara apetit, bolje
jede i brle ozdravi.