Page 232 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem

BEll LUK
233

U 2:ablju r u okolnim selima, cia ne bi tivina lipsavala, daju joj da pije
sirce u kome ima malo belog luka i plavog kamena. Ako neee da pije, onda
se ta sme~a zagu~i mekinjama i dll zivini da jede.

»Mi cobani malo jedemo kuvanja. 2:ivimo od hleba, slanine i belog i
crnog luka. Celog veka smo pored ovaca pa mnogi od nas ne mogu da piju

mleko .. . « - pritajll pastiri u Baekoj i Banatu.
Cobani i ratari peku prienice od hleba, nakapIju prlenu slaninu i pr-
zenicu namaZu belim lukom. To je za njih prava poslastica.

Posna jela se uvek zaeine beljm lukom, narocito zuti pasulj, sirotinjska
hrana. Piktije bez belog luka rrisu nikakve. Kobasice i drugi kobasiearski
proizvocli, riblja eorba i mnoga druga gunnanska jela uvek imaju i belog
luka.
Na~i Ijudi u zaroblj eni ~tvu najvge su traZiIi da im se ~alje slanina i
beli luk, jer su verovali da ce ih to saeuvati od bole~ tina i da ee se vratiti
svojim domovima.
Hemljsld sastav. - Beli luk ima vrio slab, gotovo neprimetan miris,
sve dok se ne ozledi. To je sIueaj ne sarno sa zrelim glavicama belog Iuka
nego i sa celom zelenom biljkom. Cim se poene rezati, Iomiti, kidati iii tu-
cati, odmah poene otpu~tati k a r a k t e ri s tie a n I jut m i r i s. U tom
pogledu, dakle, postoji slienost belog luka s renom, rotkvom, rotkvicom, sla·
cicom, raznim dmgim vrstama luka i mnogim drugim biljkama koje ne·
maju mirisa dok su cele, a kad se ozlede, otpu~taju Ijut miris sumpornih
jedinjenja, karakteristienih za sve droge koje sadrle sum p 0 r neg I i k 0-
Z ide iii sumporne heterozide. I beli Iuk i druge vrste luka, slacica, ren i
druge sliene, kad se z v a cui jed u, imaju manje iii vi~e I jut u k u s.
Kad se dde na koti, izazivaju najpre osecaj top lin e na mestu amp Ii·
kacije, zatim b 0 I, a ako se beli luk, ren, slacica iii neka druga sliena sum·
pornoglikozidna droga zaboravi da skine s ramena, kolena, krsta ili kog dru·
gog bolnog mesta, moze se pojaviti manja iii veea ran a iii, u najboljem
sIueaju, jako c r v e nil 0 iii me h u r (piik).
Beli luk dugo zadrii svoju Ijutinu, dokle se ne osu~i iii ne proklija u
toiikoj meri da nova biljeica iz njega izvuee svu hranu i vodu, sokove. Na·
protiv, samleven iIi stucan beli luk, kao i os tale droge slicnog hemijskog sas·
tava, brzo gube Jjuti miris i ukus. IZiUzetak je bela slacica, zbog eega se ona
i \l,potrebajava za izradu »slacice«, senfa iii rnutarda, jer proizvod hidrolize
sumpornog heterozida bele ~Iacice, tzv. sin a I b 0 z i d, nije isparljiva sup-
stancija i zbog toga se ne oseca Ijuti rniris, nego sarno Jjut ukus kad se
seme bele slacice samelje i vodom pokvasi iii kad se zvace.

Odavno je poznato da se iz belog luka destilacijom pornocu vodene
pare moze dobiti etarsko ulje karakteristicnog i svojstvenog Ijutog rnirisa
na beli luk. Od 1844. god. pocinje proueavanje hemijskog sastava tog Iju·
tog ulja. Godine 1892. i kasnije ustanovljeno je konaeno da se etarsko ulje,
dobijeno vodenorn destilacijorn posle vrenja smrvljenih glavica, sastoji od
raznih alifatskih nezasiCenih sumpornih jedinjenja. Tek 1944. god. iz belog
luka je pomoeu vode i alkohola, a zatim destilacijom pomocu vodene pare
pod smanjenim pritiskom, izdvojena jedna uljasta, bezbojna, nepostojana
supstancija koju su nazvali alicin. Ogledima je utvn1eno da v 0 den ira·
stvor alicina ima veliku baktericidnu moe prema iz·
ve s n i m m i k r" 0 r g an i z rn i m a. Na primer, e a k [ u r a z b I a z e·