Page 382 - dr. Jovan Tucakov - Lečenje biljem
P. 382
K.INESKI ILl RUSK.! CAJ 383
nina, a u crnom vi~e 'slobodnog kofeina. U zivom Iism 'kofein i ostali alka·
loidi se nalaze vezani na lanine, a u crnom caju, za vreme fermenlacije, pro
zenja i uvrtanja raspao se k 0 f e i Jl • tan a t, zbog cega se u drogi skoro
say kofein nalazi slobodan, pa se moze direktno hloroformom ekostrahovatL
Oslatak kofeina moze 5e ekstrahovati tek posle tretiranja amonijakom.
U cajevom listu ima tea z e, jedne peroksidaze, enzim koji pretvara
jedan deo flobatanina u flobafen.
Najbo/je vrste caja imaju najvise tan ina. Fer men t a c i j 0 m 5 e
j a v I j a z u lo, gus lO, I e p I j i v 0, v rio a rom a til'. n 0, 5 mol a·
5 toe tar 5 k 0 u I j e 0 d k 0 j e gpo til'. e m i r i s c a j a. Ovo ulje
ima mnogo metilsalicilata i feniletil·alkohola, citronelola, vrlo malo geranio-
la i dr. Mladi listovi i pupoljci sadde vire tkofeina (i tanma) nego stariji, ali
se vrednost I'.aja ne celli sarno po kolil'.ini kofeina nego prvenstveno po
uk UIS u i m i r i 5 u, premda se lekovita vrednost caja OSIIli,va prvenstveno
na kofeinu. To je zbog toga ~to se najvici deo proizvedenog I'.aja potrosi u
svetu za uZivanje, a vrlo malo za lek.
DEGUSTACIJA CAJA
Mada je u caju nosilac lekovitosti ,kofein, on se ip;;lk ne ceni i ne plaea
prema procentu tog alkaloida, nego pre i iznad svega prema svojim organo-
lepti6kim svojstvima, tj. prema tinoei mirisa i ukusa, jer se gotovo say pro-
izvedeni caj u svetu potro~i kao svakodnev:ni prijatan napitak za osveiavanje,
a sasvim malo kao lek. Zbog toga je za ocenu kvaliteta I'.aja varnije mBije.
nje, sud osetljivih profesionalnih probaca (degustatora) I'.aja nego rezultati,
podaci 0 nj<!govom hemijskom sastavu.
Odabiranje, oplemenjivanje I'.aja na planlaZama je vrlo slozeno; ono
ide u nekoli'ko pravaca. Traie 5e sorte 5 mnogo mca, otporne na bolesti
i ~tetocine, nepovoljne klimalske i druge nepogode itd., ali pre svega se
cene i iznalaze takve sorte tkoje daju najaromaticniji caj s najvise tanina.
ISPITIVANJE I CUVANJE CAJA
Vel ike uvozne i izvozne drogisticke trgoval'.ke kompanije i trgovci na
veliko imaju narocite eksperte, vrlo osetijiNe i vicne probate caja, tzv. Thea
Tasters, koi'i dnevno ponekad moraju da probaju po 100 do 200 puta razne
vrste caja i da daJu ocenu 0 vrsti i kvalitetu caja. Zbog toga ani gotovo reo
dovno boluju ad hronicllog teizma. Tek posie njihove ocene vr~i se kJasifi·
kacija i pakovanje, odnosno prijem caja.
Za vreme nepafljivog pdenja l1stiea I'.aja vee; deo etarskog ulja izve·
trL Nestrucnim i nehatnim cuvanjem caj gubi aromu, a prima miris sredine
u kojoj 5e nalazi i tako gubi vrednost. Na vlafnom mestu caj ·porpI1i.mi meroljiv,
budaY, neprijalan miris. Zato 5e mora brizljivo cuvati na suvom mestu i
her met i c k i zap a k 0 van u 5 tan i 0 1. Da hi imao sto bolju aro-
mu, caj 5e pakuje odmah posle pdenja, dok je j 0 ~ m I a k. Ne'kada~nji
»karavanski. iii »Tuski caj" eenio se 'kao najbolji, jer je ~rebalo godinu i
