Page 117 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

IV

Петроградски виши круг је управо један, сви се познају, па одлазе једно другом. Али тај
велики круг се ипак дели на мање. Ана Аркадијевна Карењина имала је пријатеље и добрих
познаника у три разна круга. Један је круг био званичан, службен, круг њеног мужа, у којем
су били његови другови, и млађи чиновници, који су на најразноврсније и најчудноватије
начине долазили међусобно у додир у друштву. Ана се позније једва сећала осећања скоро

побожног поштовања које је у прво време гајила према тим људима. Сад их је све познавала,
као што се сви познају у каквој паланци; знала је њихове навике и слабе стране, и која
ципела кога жуљи; знала је за њихове узајамне односе и односе према главном средишту;
знала је ко је уз кога, и како се и на који начин одржава на положају, и ко се с ким у чему
слаже или не слаже; али овај круг државних и мушких интереса, и покрај свега старања
Лидије Ивановне, није могао занимати Ану, и она га је избегавала.

Други круг, у којем је Ана имала пријатељских веза, био је онај преко којег је Алексије
Александрович стекао каријеру. Средиште тога круга била је Лидија Ивановна. То је био круг
старих, ружних, строго моралних и побожних жена, и паметних, учених, частољубивих људи.

Један од тих паметних људи, који је припадао том друштву, назвао је то друштво »савешћу
петроградског друштва«. Алексије Александрович је веома ценио тај круг; а Ана, која је тако
лако умела да се сложи са свима у прво време свог живота у Петрограду, нашла је и у том
кругу себи пријатеља. Сад међутим, по повратку из Москве, тај јој је круг био несносан.

Чинило јој се да се и она и сви они претварају, и постаде јој досадно и нелагодно у том
друштву, те је зато што је могућно мање одлазила грофици Лидији Ивановној.

Најзад, трећи круг, с којим је Ана одржавала везе, то је заправо био свет, свет балова,
ручкова, сјајног одела, свет који се једном руком држао за двор да се не би спустио до
полусвета, који су чланови тога друштва мислили да презиру, а у ствари су имали не само
сличан, већ исти укус са полусветом. Њена веза с тим кругом држала се преко кнегиње Бетси
Тверске, жене њеног брата од тетке, која је имала сто двадесет хиљада рубаља прихода, која
је Ану одмах заволела чим се појавила петроградском друштву, ласкала јој, увлачила је у свој
круг и смејала се друштву грофице Лидије Ивановне.

- Кад постанем стара и ружна, и ја ћу бити онаква - говорила је Бетси - али за вас, младу
и лепу жену још је рано да се упишете у тај дом за изнемогле старице.

Ана је у почетку избегавала, колико је год могла, друштво кнегиње Тверске, јер је за тај
круг требало трошити више но што су њој средства допуштала; сем тога, по души јој је више
годи први; али после путовања у Москву настало је обратно. Избегавала је своје пријатеље по
срцу, и посећивала више велики свет. Ту се често сретала с Вронским, и осећала узбуђење и

радост при тим сусретима. Најчешће се налазила с Вронским код Бетси, која је била по