Page 121 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- Слушајте само... Извинили смо се као што треба: »У очајању смо, молимо да опрости
несрећни неспоразум...«

Господин титуларни саветник с залисцима као кобасице почиње попуштати, али хоће да
изрази своја осећања, а чим почне да их изражава, одмах почиње и да се љути и да вређа, и ја
опет морам да употребим све своје дипломатске способности. »Слажем се с вама да њихово
понашање није било лепо, али вас молим да узмете у обзир неспоразум, младост, и, младићи
су тек били доручковали. Ви разумете. Искрено се кају и моле да им опростите грешку.«
Титуларни саветник попушта: »Ја пристајем грофе, и готов сам да опростим, али, разумете

ли, моја жена, поштена жена, била је изложена грубом и дрском понашању некакве дерлади,
нитк...« А можете мислити, дерле стоји ту, и ја треба да их измирим. Опет почињем
дипломатски, и опет, чим хоћу да завршим ствар, мој се титуларни саветник наљути,
поцрвени, залисци му се подигну, а ја се опет расплинем дипломатским танчинама.

- Ах, то треба да вам испричам! - рече Бетси, смејући се дами која је улазила у њену ложу.

- Баш ме је насмејао... E, na bone chance [50] - додаде, пружајући Вронском прст којим није
држала лепезу, и смаче раменима да би спустила део хаљине који се подигао био горе, како
би била прописно сасвим гола кад се помакне напред према рампи, на јаку светлост, где ће је
сви видети!

Вронски се одвезе у француско позориште, где је заиста имао да се нађе са командантом
пука, који није пропуштао ниједну представу у француском позоришту, и да се с њим
договори о оном измирењу које га је занимало и забављало ево већ трећи дан. У ту ствар био
је умешан Петрицки, кога је Вронски волео, и други један, скоро дошавши красан младић и
одличан друг, млади кнез Кедров. А што је главно, била је у питању част пука.

Обојица младића били су у ескадрону Вронског. Чиновник, титуларни саветник Венден
долазио је команданту пука са жалбом на његове официре који су увредили његову жену.

Његова млада жена, како је причао Венден - он је ожењен од пре шест месеци - била је у
цркви с мајком, и осетивши наједанпут да јој је тешко, што је долазило услед извесног
стања, није могла више да стоји, и пошла је кући на првом фијакеру који је нашла. Тада је
почеше јурити официри, она се уплаши, позли јој још више, дође кући и устрча уз степенице.
Венден лично, пошто је баш стигао из канцеларије, чу звонце и некакве гласове, изиђе, и
спазивши пијане официре с писмом, истера их. Молио је да буду строго кажњени.

- Е, узмите како хоћете - рече командант пука Вронском, кога је позвао к себи - али
Петрицки постаје немогућан. Не прође недеља дана без скандала. Овај чиновник неће
оставити ту ствар тако, тужиће даље.

Вронски је видео колико је та ствар мизерна; и да ту не може бити двобоја; него, треба
употребити све да се титуларни саветник одобровољи и ствар заташка. Командант пука
позвао је Вронског зато што га је познавао као племенитог и паметног човека, и, што је
најважније, као човека који много полаже на част свога пука. Они се договорише и одлучише

да Петрицки и Кедров морају ићи с Вронским да се извине титуларном саветнику. И
командант пука и Вронски знали су да ће име Вронског и значка крилног ађутанта много
утицати да титуларни саветник попусти. И збиља, та два средства донекле и помогоше; али је
резултат измирења ипак био сумњив, као што је Вронски испричао.

Кад стиже у француско позориште, Вронски изиђе с Командантом пука у фоаје и исприча
му о своме успеху или неуспеху. Размисливши о свему, командант пука одлучи да ствар