Page 120 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

V

- То је мало слободнија прича, али тако занимљива, да баш хоћу да вам испричам - рече
Вронски гледајући је насмејаним очима. - Нећу вам именовати лица.

- А ја ћу погађати, утолико боље.
- Дакле, слушајте: возе се колима два весела младића...

- Наравно, официри вашег пука?

- Не кажем да су официри, већ просто два младића који тек што су доручковали.
- Преведите: који су се напили.

- Може бити. Иду, дакле, они на ручак једном пријатељу у највеселијем расположењу. И
виде како их на фијакеру престиже лепа женица, осврће се за њима, и, њима се бар тако

чинило, маше им главом и смеје се. Наравно, појуре за њом. Јуре колико игда могу.
Изненађени, виде да лепотица зауставља кола пред истом кућом куда и они иду. Лепотица
трчи на горњи спрат. Они виде само румене усне испод кратког вела, и лепе ножице.
- Ви то причате с таквим задовољством, да ми се чини: ви сте један од двојице.

- А шта сте ми малочас говорили? Младићи дакле уђу код свога друга који је приређивао
опроштајни ручак. Попију ту заиста можда неку више но што треба, уосталом као што увек

бива на опроштајним ручковима. За ручком распитују ко живи горе у кући. Нико не зна; само
домаћинов лакеј, на њихово питање - станују ли горе мамзеле! - одговара да их ту има врло
много. После ручка, младићи иду у домаћинов кабинет пишу писмо непознатој. Написали су
страсно писмо, љубавну изјаву, и сами однели писмо горе, да би објаснили оно што у писму
не би било сасвим јасно.

- Зашто ми причате такве гнусобе? Па?

- Звоне. Излази служавка, они јој дају писмо и уверавају да су обојица тако заљубљени,
да ће ту пред вратима умрети. Служавка, у недоумици, преговара с њима. Одједном долази
господин са залисцима који подсећају на кобасице, црвен ка рак, и каже им да у кући осим
његове жене нема никог, и обојицу отера.

- Откуд ви знате да муж има, како рекосте, залиске ка кобасице?

- Слушајте само. Ишао сам данас да их мирим.
- Па, шта је било?

- То је сад оно што је најзанимљивије. Показало се да је то срећан брачни пар титуларног
саветника и титуларне саветниковице. Титуларни саветник подноси тужбу, а ја постајем
примирителни судија, и то какав!... Уверавам вас, Талеран није ништа према мени.

- У чему је тешкоћа?