Page 112 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Она је, као најмлађа, била љубимица очева, и веровала је да је та љубав према њој чинила
оца проницљивим. И сад, чим се њен поглед сусрео с његовим плавим и добродушним
очима, које су је нетремице гледале, њој се учини да је он скроз прозире, и разуме све оно
ружно што се у њој збива. Она, црвенећи, примаче се к њему очекујући да је пољуби, али он

је само потапка по коси и рече:

- О, ти глупи шињони! [46] Не можеш доћи до своје кћери, него милујем косу цркнутих
баба. А ти, Долињка - обрати се старијој кћери - шта ради онај твој веселник?

- Ништа, тата - одговори Доли, знајући да је реч о њеном мужу.
- Увек је ван куће, никад га скоро и не видим - није могла да не дода с подсмехом.

- Зар још није отишао на село да продаје шуму?

- Није, непрестано се спрема.

- Тако! - рече кнез. - Дакле и ја треба да се спремам за пут?
- Разумем - рече жени и седе. - А знаш шта, Каћа - рече најмлађој кћери - ти се једног

лепог дана пробуди и реци себи: та ја сам сасвим здрава и весела, и опет ћу ићи с татом
ујутро у шетњу по мразу. А?
Чинило се да није било ништа простије од тога што је отац рекао, али се Кити од тих
речи збуни и сплете као кривац кога ухвате на делу. »Он све зна, све разуме, и тим речима ми

говори да, иако је срамота, треба преживети своју срамоту.« Није се могла прибрати да шта
било одговори - поче нешто и одједаред се заплака и побеже из собе.

- Ето ти твоје шале! - нападе кнегиња мужа. - Ти увек... - поче своје прекоре.
Кнез је доста дуго слушао кнегињине прекоре и ћутао, али му се лице све више мрштило.

- Она је за жаљење, јадница, просто за жаљење, а ти не осећаш да њу боли свако
наговештавање узрока... Да се човек тако може преварити у људима! - рече кнегиња, и по
промењеном тону и Доли и кнез схватише да је говорила о Вронском. - Не разумем како да

нема закона за те гадне неплемените људе!
- Не волим ни да слушам - рече кнез суморно, устаде с наслоњаче и као да хтеде отићи,
али на вратима застаде. - Има, матушка, закона, а кад си ме већ изазвала да о томе говорим,
рећи ћу ти ко је свему крив: ти, ти и само ти. Закони су за такве младунце увек постојали, и

постоје и сад! Јест, и да није било оног што није требало да буде, ја, старац, позвао бих на
двобој тога кицоша. Јест, а сада, лечите је, довлачите те шарлатане.

Чинило се да кнез има још много шта да каже, али чим је кнегиња чула његов тон, она,
као што је увек чинила у озбиљним питањима, смири се и покаја.
- Alexandre, Alexandre - шапутала је држећи се и расплака се.

Чим се она заплака, кнез заћута. Па јој приђе.

- Де, де, доста! Знам да је и теби тешко. Шта да се ради! Није то тако велика несрећа. Бог
је милостив... хвала... - говорио је не знајући сам шта говори, одговарајући на кнегињин
влажан пољубац који осети на руци. И изиђе из собе.

Чим је Кити са сузама у очима изишла из собе, Доли, по својој материнској домаћој
навици, одмах постаде јасно да ту предстоји женски посао, и спреми се да га сврши. Скиде
шешир, засука рукаве, и спреми се за рад. Док је мати нападала оца, она је гледала да стиша