Page 114 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 114

III









      Кад  уђе  у  мали  кабинет  своје  сестре  Кити,  у  лепу,  ружичасту,  луткама  vieux  saxe                   [47]

  украшену собу, исто тако свежу, ружичасту и пријатну као што је била и сама Кити до пре два
  месеца,  Доли  се  сети  како  су  прошле  године  с  љубављу  и  са  задовољством  заједно
  намештале ту собу. Срце јој се стеже кад угледа Кити где седи на ниској столици близу врата,
  са непомично упртим очима у угао ћилима. Кити погледа у сестру, и хладан, донекле суров
  израз њена лица нимало се не измени.

      -  Ја  имам  сад  да  се  затворим  у  кућу,  а  ти  нећеш  смети  долазити  мени  -  рече  Дарја
  Александровна севши поред ње. - Хтела бих зато да разговарам с тобом.

      - О чему? - запита Кити брзо, подигнувши уплашено главу.
      - А о чему другом него о твојој невољи.

      - Ја немам никакве невоље.

      - Остави се, Кити. Зар мислиш да се то од мене може сакрити? Ја знам све. И веруј ми,
  све је то тако ништавно... Сви смо ми кроз то прошли.

      Кити је ћутала, а лице јој је имало строг израз.

      - Он није достојан да се ти због њега мучиш - настави Дарја Александровна прелазећи
  право на ствар.
      - Јест, зато што ме је напустио - рече Кити дршћућим гласом - ћути, молим те, ћути!

      - А ко ти је то рекао? Нико о томе није говорио. Ја сам уверена да је он био заљубљен у
  тебе, и да је и сад заљубљен, али...

      - Ах, најгоре ми је то сажаљење! - узвикну Кити нагло и љутито.

      Она се помаче на столици, поцрвене, и поче брзо мицати прстима, стежући час једном
  час другом руком пређицу појаса коју је држала. Доли је знала за ту сестрину навику да хвата
  шта било рукама, кад је љута; знала је да је Кити тада у стању да се заборави и да каже много
  шта непријатно и непотребно, и Доли је хтела да је умири; али је већ било доцкан.

      -  Шта,  шта  би  хтела  да  ми  кажеш,  шта?  -  говорила  је  Кити  брзо.  -  То  да  сам  била
  заљубљена у човека - који није хтео да чује за мене, и да умирем од љубави према њему? И
  то ми говори сестра, која мисли да... да... да ме жали. Нећу таква сажаљења и претварања!

      - Кити, ти си неправична.

      - Зашто ме мучиш?
      - Напротив, ја... Али видим да си љута...

      Кити, у љутини, није слушала сестру.
   109   110   111   112   113   114   115   116   117   118   119