Page 113 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

мајку уколико је то допуштала кћеринска послушност. Кад је кнез плануо, она је ћутала;
стидела се због мајке, и осећала нежност према оцу зато што се он одмах повратио; али кад
отац оде, Доли се спреми да уради што је главно: да оде до Кити и да је умири.

- Одавно сам хтела да вам кажем, maman. Знате ли ви да је Љевин хтео да проси Кити кад
је последњи пут био овде? Он је говорио о томе Стиви.

- Па шта је с тим? Не разумем...

- Па можда га је Кити одбила? Зар вам она није говорила о том?
- Не, није говорила ни о једном ни о другом; она је сувише поносита. Али ја знам да је
све због тога...

- Замислите сад, ако је одбила Љевина, а не би га одбила да није било онога, то знам... А
тај ју је затим тако страшно преварио.

Кнегиња се и сувише бојала да мисли како је много крива пред кћери, и наљути се.

- Ах, ја уопште више ништа не разумем! Сад свако живи по својој вољи, матери се ништа
не говори, а после, ето...

- Maman, идем ја к њој.
- Иди. Зар ти ја браним? - рече мати.