Page 123 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

VI

Кнегиња Бетси не сачека последњи чин, оде из позоришта. Тек што је стигла да уђе у собу
за облачење, да поспе своје дугуљасто бледо лице пудером и да га утре, тек што је стигла да
дотера косу и хаљину и да нареди да се спреми чај у великом салону - кад већ почеше стизати
једна по једна кола пред њену велику кућу у Великој морској улици. Гости су улазили под
широк трем; гојазни вратар, који је, као за неку поуку пролазницима, свако јутро читао

новине иза стаклених врата, отварао је сад нечујно та огромна врата и пропуштао госте
унутра.
Скоро у исти мах, на једна врата домаћица са лепо заглађеном косом и освеженим лицем,
а на друга врата гости уђоше у велики салон с тамним тапетима, меким чупавим ћилимима, и

јако осветљеним столом који је блештао о светлости многобројних свећа, белог застирача,
сребрног самовара, и провидног порцуланског прибора за чај.

Домаћица седе крај самовара и скиде рукавице. Помичући столице уз помоћ
неприметних лакеја, друштво се размести, поделивши се у два дела - крај самовара око
домаћице и на супротном крају салона око лепе посланикове жене у хаљини од црног
сомота, и с оштрим црним обрвама. У оба круга, као и увек у првим тренуцима, разговор се
колебао, прекидао доласком нових гостију, поздрављањем, служењем чаја; као да се тражило
на чему ће се разговор зауставити.

Она је изванредна као глумица; види се да је проучила Каулбаха [51] - говорио је један
дипломат у кругу око посланикове жене - јесте ли опазили како је пала...

- Ах молим вас, не говорите о Нилсоновој! О њој се не може ништа ново казати - рече
пуна, црвена, без обрва и без шињона плава госпођа у старој свиленој хаљини То је била
кнегиња Мјахкаја, позната са своје простоте и грубог начина обраћања и изражавања у

говору, коју су сви звали enfant terible [52] Кнегиња Мјахкаја седела је на средини између оба
круга и слушајући шта се говори учествовала у разговору и овамо и тамо. - Данас су ми већ
тројица рекли исту реченицу о Каулбаху као да су се договорили. Не знам зашто им се та
реченица толико свиђа.

Разговор је том напоменом био прекинут, и требало је с опет тражити нову тему.

- Испричајте нам нешто занимљиво, али не и пакосно рече посланикова жена, велики
мајстор у фином разговору који се енглески зове small-talk, обраћајући се дипломату, који
сам није знао о чему да почне.

- Кажу да је то врло тешко, да је само оно смешно што је и пакосно - поче он с осмејком.
- Али покушаћу. Дајте ми тему. Сва је ствар у теми. Кад је дата тема, онда је већ лако шарати
по њој. Често мислим, чувени говорници прошлога века дошли би данас у неприлику да кажу