Page 126 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- Карењине. Кнегиња нам је дала карактеристику Алексија Александровича - рече
посланикова жена смешећи се и седе поред стола.

- Штета што и ми нисмо чули - рече домаћица и погледа на улазна врата. - А, најзад и ви!
- окрете се она смешећи се Вронском.

Вронски не само да је све присутне познавао, већ се сваког дана и виђао са свима који су
ту били, и зато уђе у салон крећући се тако мирно као што се улази у собу људима с којима
сте се тек малочас растали.

- Откуда долазим? - одговори он на питање посланикове жене.
- Шта ћу, морам признати. Из позоришта Буф. Чини ми се по стоти пут, и увек са новим

задовољством. Дивота! Знам да је срамота то рећи, али ја у опери дремам, а код Буфа [56]
седим до последњег часа и пријатно ми је. Данас...

Он именова француску глумицу и хтеде нешто о њој да исприча, али га жена посланикова
са шаљивим страхом прекиде.

- Не причајте, молим вас, те страхоте.

- Добро, нећу, утолико пре што сви знају за те страхоте.
- И сви би тамо ишли кад би то било у моди као опера - прихвати кнегиња Мјахкаја.