Page 162 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XIX

На дан трке у Красном селу, Вронски је раније него обично дошао у пуковску менажу да
поједе бифстек. Није могао особито строго пазити на себе, јер се тежина његова тела
потпуно равнала утврђеној за трку тежини од око седамдесет килограма; али није требало ни
да се угоји, и зато је избегавао теста и слаткише. Седео је са раскопчаним мундиром преко
белог прсника, налакћен обема рукама на сто, и очекујући поручени бифстек гледао у

француски роман који је лежао на тањиру. Гледао је у књигу само зато да не би морао
разговарати с официрима који су улазили и излазили, и размишљао је.
Мислио је о састанку који му је Ана обећала данас, после трка. Није је видео већ три
дана, а услед повратка њеног мужа из иностранства није знао да ли је састанак данас

могућан, или не, није знао како да се извести о томе. Последњи пут видео се с ном у
летњиковцу своје кузине Бетси. У летњиковац Карењиних ишао је што је могуће ређе. Сад је
желео да оде тамо, и премишљао је: »како да то учини?«

»Разуме се, рећи ћу да ме је Бетси послала да Ану упитам хоће ли доћи на трке. Дакле,
отићи ћу«, решио је у себи подижући главу са књиге. Замислио је живо радост и срећу што ће
је видети, и лице му засија.

- Пошаљи кога мојој кући, нека јави да одмах упрегну тројку - рече слуги који му донесе
бифстек на сребрном врелом тањиру, и примакнувши тањир поче јести.

У суседној билијарској сали чуло се куцање лопти на билијару, говор и смех. На спољњим
вратима указаше се два официра: један - млад, са слабим, финим лицем који је скоро дошао
из Пажевског корпуса у њихов пук; други – пуначак, стари официр, са гривном на руци,
подбулих, малих очију.

Вронски погледа у њих, намршти се, и учинивши као да их не види, гледао је искоса у
књигу, и почео да једе и да чита у исто време.

- А ти се то поткрепљујеш за рад? - рече пуначки официр севши поред њега.
- Као што видиш - одговори Вронски натмурено, бришући уста и не гледајући у њега.

- А не бојиш се да отежаш? - рече старији окрећући столицу младоме официру.

- Шта? - рече срдито Вронски са гримасом одвратности и показујући своје лепе зубе.

- Не бојиш се да отежаш?
- Келнер, вино! - рече Вронски и одговарајући ономе, и преместивши књигу на другу

страну настави читање.
Пуначки официр узе карту вина и окрете се младом официру.

- Изабери сам шта ћеш пити - рече пружајући му карту гледајући у њега.