Page 165 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 165

XX









      Вронски  је  становао  у  једној  великој,  чистој,  преграђеној  на  двоје  финској  изби.
  Петрицки је био с њим у стану. Петрицки је спавао кад Вронски и Јашвин уђоше у собу.

      - Устај, доста си спавао! - рече Јашвин прешавши с ону страну преграде и дрмусајући за
  раме Петрицког који се беше зарио у узглавље и сав се ознојио.
      Петрицки одједном скочи на колена и обазре се.

      - Долазио је твој брат - рече он Вронском. - Разбудио ме, ђаво да га носи; казао је да ће
  опет доћи. - И навлачећи покривач баци се опет на узглавље. - Та остави, Јашвине - говорио

  је љутећи се на Јашвина који је вукао покривач с њега.
      - Остави! - Па се окрете и отвори очи. - Боље реци шта би се могло попити, тако су ми
  горка уста да...

      - Најбоља је ракија - рече Јашвин у басу. - Терешченко! Дај ракије и краставаца господину
  - викну очевидно задовољан својим гласом.

      - Ракије, велиш? - упита Петрицки, мрштећи се и трљајући очи. - Хоћеш и ти? Ако ћемо
  заједно, пристајем! Вронски, хоћеш ли и ти? - рече Петрицки устајући и увијајући је испод
  мишица у тигров покривач. Он дође на врата преграде, поиже руку и запева на француском:

  »Био краљ у Ту-у-ли.«       [68]  - Вронски, хоћеш ли да пијеш?

      - Одлази - рече Вронски облачећи мундир који му лакеј придржаваше.
      -  Куда  ћеш?  -  упита  га  Јашвин.  -  Ево  дошла  тројка  -  додаде,  спазивши  кола  која  су  се

  приближавала.
      - У коњушницу, а треба да одем и до Брјанског због коња - рече Вронски.

      Вронски је заиста обећао био Брјанском, који је живео десет километара од Петерхофа,
  да ће доћи и донети му новац за коња и желео је да оде до Брјанског. Али другови се одмах
  досетили да он неће само тамо.

      Певајући и даље, Петрицки намигну, и напући уста као да је хтео рећи: знамо ми тога
  Брјанског.

      - Пази да не одоцниш! - само толико рече Јашвин, и, да би променио разговор, упита,
  гледајући  кроз  прозор  у  средњег  коња  којег  он  беше  продао  Вронском:  како  мој  зеленко,
  служи ли добро?

      - Чекај! - повика Петрицки Вронском који беше пошао. - Брат ти је оставио једно писмо и
  цедуљицу. Стани, где ли су?

      Вронски застаде.
   160   161   162   163   164   165   166   167   168   169   170