Page 157 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XVII

Степан Аркадијевич, с набреклим џепом од серија [67] које му за три месеца унапред дао

трговац, оде на горњи спрат. Ствар са шумом била је свршена, новац у џепу, лов успео, и
Степан Аркадијевич је био у најлепшем душевном расположењу, услед чега му се особито
прохтело да растера рђаво расположење које је Љевина обузело. Хтео је да за вечером заврши
дан онако пријатно како га је и започео.

Љевин је збиља био нерасположен, и поред свег свог старања да буде љубазан према
драгом госту, није могао да се савлада. Оно опојно у извештају да се Кити још није удала,
почело је да дејствује у њему.

Кити се није удала, и болује, болује од љубави према човеку који ју је оставио. Та увреда
као да је сад и на њега падала. Вронски је презрео њу, а она је презрела њега, Љевина. Према
томе, Вронскије имао право да презире Љевина, и зато му је био непријатељ. Али све то тако
није Љевин мислио. Он је само нејасно осећао да у томе има нечег увредљивог за њега, и
почео се љутити не на оно што му је реметило расположење, него на све што је видео. Глупа
продаја шуме, превара у коју је улетео Облонски и која се завршила у његовој кући, просто га

је дражила.
- Но, јеси ли свршио? - рече, кад нађе горе Степана Аркадијевича. - Хоћеш ли да вечераш?

- Хоћу, како да не. Зачудо какав апетит имам на селу! А што ниси Рјабињина понудио да
вечера?

- А, нека га ђаво носи!

- Збиља, како се ти то понашаш с њим! - рече Облонски. - Ниси му ни руку пружио. Зашто
му ниси пружио руку?

- Зато што ја лакеју не пружам руку, а лакеј је сто пута бољи од њега.
- Ала си ти неки реакционар! А изједначење сталежа? - рече Облонски.

- Коме је пријатно да се изједначује, нека му је наздравље, а мени је одвратно.

- Ти си, како видим, прави реакционар.

- Ја доиста никад нисам мислио о томе ко сам. Ја сам Константин Љевин, и ништа више.
- И Константин Љевин који је врло нерасположен - рече, смешећи се, Степан
Аркадијевич.

- Јест, нерасположен сам, а знаш због чега? Због твоје, извини, глупе продаје...

Степан Аркадијевич се добродушно намршти као човек кога ни крива ни дужна вређају и
кваре му расположење.