Page 160 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XVIII

Иако је сав унутрашњи живот Вронског био испуњен његовом страшћу, његов је
спољашњи живот непрестано и незауставно клизио по ранијим, познатим путевима светских
и пуковских интереса. Пуковски интереси заузимали су важно место у животу Вронског - и
због тога што је он волео пук, и још више због тога што су њега у пуку волели. У пуку не само
што су волели Вронског, него су га и прштовали и поносили се њим, поносили су се тим што

је тај човек, огромно богат, одличног образовања, пун способности, са отвореним путевима
ка сваком успеху, частољубљу и сујети - све то пренебрегавао, и од свих животних интереса
најближе примао к срцу интереа пука и другарства. Вронски је био свестан мишљења које су
другови имали о њему, и, сем што је тај живот волео, сматрао је за обавезу да и подржи
мишљење које се о њему створило.

Разуме се само по себи да никоме од другова није говорио својој љубави, није се изрекао
ни у највећим пијанкама (уосталом, никад није био тако пијан да би изгубио власт на
собом), и умео је запушити уста лакомисленим друговима који би покушали да направе какву
било алузију на његову љубавну везу. Али, поред свега тога, његова љубав била је позната

целој вароши; сви су мање или више тачно погађали његове односе према Карењиној; већина
младића завидела му је баш на ономе што је у његово љубави било најтеже - на високом
положају Карењина, и услед тога на истакнутости те љубави у свету.
Већина младих жена, које су завиделе Ани, и којима је већ одавно досадило што Ану

називају правичном, радовале су се својим претпоставкама о њој, и чекале су само да се
потврди преокрет друштвеног мнења, па да се окоме против ње свом тежином свога
презирања. Оне су већ спремале лопте блата којима ће се бацати на њу, кад дође време.
Већини старији људи и великодостојника није био по вољи тај друштвен скандал који се
неизбежно спремао.

Мати Вронскога, кад дознаде о његовој љубавној вези, била је у прво време задовољна;
једно стога што, по њени појмовима, ништа није тако истицало сјајнога младића ка љубавни
односи у вишем свету; а друго, што је Карењина, која јој се тако свидела и која је тако много
причала о своме сину, била ипак онаква какве су све лепе и честите жене, по појмовима

грофице Вронске. Али у последње време она је сазнала да је њен син одбио понуђени му, за
каријеру важан положај, само зато да би могао остати у пуку, и да би се могао виђати са
Карењином; дознала је да су његови претпостављени због тога незадовољни њим, и зато је
променила мишљење. Није јој се свиђало такође ни то, по свему што је чула о тој љубави, то,
што то нису били сјајни и грациозни светски односи какве би она могла одобрити него
некаква вертеровска, очајничка страст, како су јој причали, која Вронског може навести на

глупости. Она није видела сина од времена кад је изненада отпутовао из Москве, и сад је
преко старијег сина захтевала да дође к њој.