Page 42 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XII

Кнегињица Кити Шчербацка имала је осамнаест година. Ово је била прва зима кад је
почела да излази у друштво. Имала је више успеха у великом свету него обе њене старије
сестре, и више него што је очекивала кнегиња. Не само да су младићи, који играју на
московским баловима, скоро сви били заљубљени у Кити, него је већ прве зиме имала две
озбиљне прилике да се уда: Љевина и, одмах после његова одласка, грофа Вронског.

Љевинов долазак на почетку зиме, његове честе посете и отворена љубав према Кити,
били су повод да се поведе први озбиљан разговор између њених родитеља о њеној
будућности, а у исто време били и разлог да се кнез и кнегиња почну препирати. Кнез је био
за Љевина и говорио је да ништа боље не жели за Кити. Кнегиња пак, навикнута, као и све

жене, да околиши, говорила је да је Кити сувише млада, да Љевин ничим не показује да има
озбиљне намере, да Кити не мари много за њега, и ваздан друго; а није говорила оно што је
главно: да она очекује бољу прилику за кћер, да јој Љевин није симпатичан, и да га она не
разуме. И кад Љевин изненада отпутова, кнегиња се обрадова и ликујући рече мужу: »Видиш
да сам имала право.« А кад се појави Вронски, она се још више обрадова, уверена у своје

мишљење да Кити треба да се уда не само добро, него сјајно.
За матер, није могло бити никаквог поређења између Вронског и Љевина. Мајци се није
свиђао код Љевина ни његов чудноват и одсечан начин мишљења; ни његова неспретност у
друштву, основана, како се њој чинило, на охолости; ни, како је она мислила, полудивљачки

живот на селу где се бавио стоком и сељацима; није јој се свиђало ни то што он, заљубљен у
њену кћер и гост у кући месец и по дана, као да нешто очекује и гледа из прикрајка, баш као
да се боји да ће за њих бити одвећ велика част ако девојку запроси; и што, најзад, не разуме
да кад се стално долази у кућу где има девојка на удају, треба да се изјасни. И наједанпут
отпутовао без објашњења. »Добро је што нимало није примамљив, те се Кити није заљубила

у њега«, мислила је мати.
Вронски је потпуно одговарао свима жељама мајке, био је веома богат, интелигентан,
чувен, на путу да начини сјајну војничку каријеру на двору, човек који може да занесе.
Ништа се боље није могло пожелети.

Вронски се на баловима јавно удварао Кити, играо је с њом, долази у кућу, дакле није
могло бити сумње да има озбиљне намере. Па ипак, поред свега тога, мати је целе те зиме

била страшно узнемирена и узбуђена.
Сама кнегиња удала се пре тридесет година по теткину наводаџилуку. Младожења, о коме
се све унапред знало, дошао је, видео је девојку, видели су и они њега; тетка наводаџика
дознала је и саопштила узајамно начињен утисак; утисак је био добар; затим су је у одређени

дан запросили од родитеља, који су дали пристанак. Све је ишло просто и лако. Бар тако се