Page 556 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 556
Дарја Александровна схвати одмах, после неколико речи, да се Ана, дојкиња, дадиља и дете
нису саживели и спријатељили, и да је материна посета била ретка и необична ствар. Ана
хтеде да дода девојчици играчку, али није могла да је нађе.
Најчудноватије је било то што на питање: колико дете има зуба, Ана погреши; није
уопште знала за два последња зуба.
- Понекад ми је тешко што сам овде као излишна - рече Ана излазећи из детиње собе и
подижући хаљину при пролазу поред детињих играчака које су стајале код врата. - Није тако
било с првим дететом.
- Ја сам мислила баш напротив - бојажљиво рече Доли.
- О, не! Знаш ли, видела сам га... Серјожу - рече Ана, зажмиривши, као да се загледа у
нешто далеко. - Уосталом, о томе ћемо говорити доцније. Нећеш ми веровати, ја сам сад као
гладан човек кога су одједном довели пред пуну трпезу, и он не зна чега да се лати. Пуна
трпеза - то си ти и предстојећи разговори с тобом, које ја ни с ким нисам могла водити; и не
знам какав разговор пре да почнем. Mais je ne vous ferai grâce de rien. [207] Треба све да
кажем. Да, треба да ти дам скицу друштва које ћеш наћи код нас - поче она. - Почињем од
дама. Кнегињица Варвара. Ти је знаш, а ја знам твоје и Стивино мишљење о њој. Стива каже
да се сав њен живот састоји у томе да докаже своје преимућство над тетком Катарином
Павловном; то је истина, али она је добра, и ја сам јој тако захвална. У Петрограду је био
тренутак кад ми је преко потребан био un chaperon. [208] Ту ми се она згодно нашла. Да,
збиља, она је добра. Она ми је много олакшала положај. Ја видим да ти не схваташ сву
тежину мога положаја... тамо, у Петрограду - додаде она. - Овде сам потпуно мирна и срећна.
Али о томе доцније. Треба побројати све. Затим Свијажски; он је предводник племства, врло
је ваљан човек; за нешто му је Алексије потребан. Ти ћеш разумети; са својим имањем, сад
кад смо се настанили на селу, Алексије може бити од великог утицаја. Затим Тушкјевич -
видела си га, он је био код Бетси. Отпустили су га тамо, и сад је дошао к нама. Он је, како
каже Алексије, један од оних људи који су врло пријатни ако их узимаш за онакве какви хоће
да изгледају, et puis, il est comme il faut, [209] како вели кнегињица Варвара. Затим
Весловски... њега познајеш. Врло симпатичан дечко - рече она, и лупешки осмејак набра јој
усне. - Каква се то луда историја десила с Љевином? Весловски је причао Алексију, али ми
не можемо да верујемо. Il est très gentil et naïf [210] - рече она с оним истим осмејком. -
Мушкарцима је потребна забава, а Алексију је потребна публика, стога је мени драго цело
ово друштво. Код нас треба да буде живо и весело, да Алексије не би желео ништа ново.
Затим ћеш видети управника економије. Немац, врло добар и зна свој посао. Алексије га
веома цени. Затим доктор, млад човек, није баш прави нихилиста, али, знаш, једе ножем...
[211]
иначе врло добар доктор. Затим архитект... Une petite cour.