Page 551 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XVIII

Ана је гледала у мршаво, уморно и по борама прашњаво лице Долино, и хтела је да каже
оно што је мислила, наиме, да је Доли омршала; али сетивши се да се она сама пролепшала,
и да јој је Долин поглед то и рекао, она уздахну и поче говорити о себи.

- Гледаш ме - рече она - и мислиш да ли могу бити срећна у овом положају? Е, шта ћеш!
Срамота ме је да признам, али ја... ја сам неопростиво срећна. Са мном се догодило нешто
чаробно: као сан, кад ти је тешко и страшно, и одједном се пробудиш и осетиш да страхота
нема. Ја сам се пробудила. Преживела сам то мучно, страшно стање, и сад сам, особито
откако смо овде, тако срећна!... - рече она, гледајући у Доли са плашљивим и упитним
осмејком.

- Како ми је мило! - смешећи се рече Доли, нехотице хладније него што је хтела. - Веома
ми је мило. А зашто ми ниси писала?

- Зашто? Зато што нисам смела... ти заборављаш мој положај...

- Мени? Ниси смела? Кад би ти знала како ја... Ја сматрам...

Дарја Александровна хтеде да прикаже своје јутрошње мисли, али јој се то сад учини
неумесно.
- Уосталом, о томе ћемо доцније. Какве су ово грађевине? - упита она, желећи да промени

разговор и показујући на црвене и зелене кровове, који су се видели иза зеленила живе
ограде од багрема и јоргована. - Као нека варошица.

Али јој Ана не одговори.
- Оставимо то. Него, како ти сматраш мој положај, шта мислиш о њему? - упита она.

- Сматрам... - поче Доли, али у то време Васењка Весловски, удесивши коња на галоп
десном ногом, и, дебео, и тешко се сваљујући у свом кратком жакетићу у женском седлу,
прогалопира мимо њих. »Може, Ана Аркадијевна!« довикну он. Ана га чак и не погледа; али
се Дарји Александровној опет учини да је незгодно почињати тај дугачки разговор у колима,

и стога скрати своју мисао.
- Не сматрам никако - рече она - али сам тебе увек волела, а кад волиш, онда волиш целог
човека, онаквог какав је, а не онаквог какав бих ја хтела да је.

Одвојивши поглед од лица пријатељице и зажмиривши (то је била нова навика, за коју
Доли није знала), Ана се замисли, желећи да потпуно схвати значај тих речи. И појмивши их

очевидно онако како је хтела, она погледа у Доли.
- Ако имаш грехова - рече она - сви ће ти се опростити због твога доласка амо и због тих
речи.