Page 609 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- Немате шта да чујете. То је тек онако, још није завршено. А на седницу, врло радо.

- А јесте ли чули, баћушка? Одвојио сам мишљење - рече Катавасов док је у другој соби
облачио фрак.

И разговор се поведе о универзитетском питању.

Универзитетско питање било је те зиме врло важан догађај у Москви. Три стара
професора у савету нису усвојили мишљење младих; млади су одвојили своје мишљење. То
мишљење, по оцени једних, било је ужасно, а по суду других било је најпростије и
најправичније мишљење, и професори се тако поделише у две партије.

Једни, којима је припадао Катавасов, видели су у противничкој страни подлу доставу и
превару; други - детињарију и непоштовање ауторитета. Љевин, иако није припадао
универзитету, већ је неколико пута слушао и говорио о овој ствари, и имао је о њој своје
мишљење; он је учествовао у разговору који се настави и на улици, док не доћоше до зграде

старог универзитета.
Седница већ беше почела. За столом, покривеним чохом, за који седоше Катавасов и
Метров, седело је шест људи, а један од њих, ниско нагнут ка рукопису, читао је нешто.
Љевин седе на једну од празних столица које су биле поређане око стола, и шапатом упита

студента који је ту седео: шта се чита? Студент погледа незадовољно Љевина и рече:
- Биографија.

Мада се Љевин није интересовао научниковом биографијом, ипак је и нехотице слушао, и
дознао понешто занимљиво и ново из научникова живота.

Кад лектор заврши, председник му захвали и прочита стихове песника Мента, посвећене
томе јубилеју, и рече неколико речи као захвалност песнику. Затим, Катавасов својим
громким гласом прочита реферат о научним радовима јубилара.

Кад Катавасов заврши, Љевин погледа у часовник и виде да је већ прошао један сат,
помисли да неће успети да до концерта прочита нешто из свога рада Метрову, а сад више није
то ни желео. За време читања мислио је опет о пређашњем разговору. Сад му је било јасно:
мисли Метрова можда и имају значаја; али његове мисли такође имају значаја. И те се мисли

могу расветлити и довести до нечега само тако ако сваки буде засебно радио на изабраном
путу; а из простог излагања тих мисли не може ништа изаћи. И решивши да одбије понуду
Метрова, Љевин му приђе при крају седнице. Метров упознаде Љевина с председником, с
којим је разговарао о политичкој новости. Уза разговор Метров исприча председнику исто
што је причао Љевину, а Љевин учини исте примедбе које је већ чинио јутрос, само, ради
разноликости, каза и своје ново мишљење, које му ту сада дође на памет. Затим опет поче

разговор о универзитетском питању. Пошто је Љевин то већ једном чуо, похита да каже
Метрову да жали што се не може користити његовим позивом, поздрави се и оде Љвову.