Page 605 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

вожњу што може боље и јевтиније; али се показало да своји коњи стају скупље него
кочијашки, а кочијаша су и тако узели.

- Реци, нека зовну видара. Можда је убој.
- А за Катарину Александровну? - упита он.

Љевина сад већ није изненађивало, као у прво време његовог живота у Москви, што је за
превоз са Воздвиженке на Сивцев - Вражек требало упрезати у тешке каруце пар јаких коња

да одвуку те каруце по каљавом снегу четврт километра, да стоје тамо четири сата, и да се
плати за то пет рубаља. Сад му је то већ изгледало природно.
- Реци кочијашу да доведе два коња за наше каруце - рече он.

- Разумем.

Захваљујући градским условима, Љевин је решио лако и просто тешкоћу која би у селу
изискивала ваздан личног труда и пажње; изашао из куће, викнуо кочијаша, сео и кренуо на
Њикитску. Успут већ није више мислио о новцу него је премишљао о томе како ће се
упознати с петроградским научником социологом, и како ће разговарати с њим о својој
књизи.

Само у прве дане живота у Москви Љевина су запрепашћивали они за сеоског становника
необични, непродуктивни, али неизбежни расходи, који су наилазили на њега са свију

страна. Сад је већ био навикао на њих. С њим се ту десило оно што се, како кажу, дешава
пијаницама: прва чаша једва, друга лакше, а после треће, лете чашице као птичице. Кад је
Љевин разменио прву банкноту од сто рубаља, да се купе ливреје лакеју и вратару, он је и
нехотице помислио да те сасвим непотребне ливреје, додуше неизбежно неопходне судећи по
чуђењу које показаше кнегиња и Кити кад он наговести да би се могло и без ливреја - да те
ливреје стају колико два радника за цело лето, то јест око триста радних дана од Светле
недеље до госпојинских по клада, и сваки од тих дана пун тешког рада од ране зоре до мркла
мрака - и та банкнота од сто рубаља ишла је једва. Али следећа, размењена при куповању

намирница за ручак на који беху позвати рођаци, које су стајале двадесет и осам рубаља,
иако је и та изазвала у Љевину мисао о томе да су двадесет и осам рубаља петнаест товара
овса који су радници, знојећи се и стењући, косили, везивали, врли, вејали, пречишћавали и
насипавали - та следећа банкнота пошла је ипак лакше. А сад, размењивање банкнота већ не
изазива више таква размишљања, и оне лете лако као птичице. А да ли је рад утрошен на

добијање тог новца, у сразмери са задовољством које се купује за тај новац - та се мисао већ
давно одстранила. Економски рачун: да постоји извесна цена испод које се не може
продавати извесно жито, такође је био заборављен. Раж, чију је цену он тако дуго одржавао,

била је продата по педесет копјејака од четврти [248] јевтиније него што су за њу давали пре
месец дана. Штавише, прорачун да се са таквим расходима не може издржати цела година
без дуга, и тај прорачун већ није имао никаква значаја. Једно је било потребно: имати у
банци новаца, не питати откуда долазе, тако да се увек може знати чиме ће се сутра купити
говедина. И тај је рачун Љевин до сад одржавао и водио; имао је увек новаца у банци.

Али сад је и сав новац из банке био изузет, и он није знао где да га нађе. То му за
тренутак, кад му Кити помену о новцу, поремети расположење; али није имао времена да
мисли о томе. Седео је у колима и размишљао о Катавасову и предстојећем познанству с
Метровом.