Page 607 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

III

Љевин се приликом овог свог доласка у Москву опет зближио са својим другом са
универзитета, професором Катавасовом, с којим се није видео од своје свадбе. Катавасов му
је био пријатан због јасности и простоте његових погледа на свет. Љевин је сматрао да
јасност Катавасовљевих погледа проистиче из сиромаштва његове природе. Катавасов пак
мислио је да недоследност Љевинових мисли проистиче из недостатка дисциплине његова

ума. Али Катавасовљева јасност била је пријатна Љевину, а изобиље Љевинових
недисциплинованих мисли било је пријатно Катавасову, и они су волели да се виђају и да се
препиру.
Љевин је читао нека места из свог дела Катавасову, коме се она допадоше. Нашавши се

јуче с Љевином на једном предавању, Катавасов му рече да се познати Метров, чији се чланак
јако свидео Љевину, налази у Москви, да је врло заинтересован оним што му је Катавасов
говорио о Љевинову раду, и да ће Метров сутра у једанаест сати бити код њега, и да би се
радо упознао с Љевином.

- Збиља се поправљате, баћушка, то ми је мило - рече Катавасов сусрећући Љевина у
малом салону. - Чујем звонце и мислим: не може бити да је дошао на време... А јесте ли

видели какви су Црногорци [249] ? Рођени ратници.

- По чему? - упита Љевин.
Катавасов му укратко исприча последње вести, и ушавши с њим у кабинет представи
Љевина малом, чврстом човеку, врло пријатне спољашњости. То је био Метров. Разговор се

задржа неко време на политици, и на томе како у вишим петроградским круговима гледају на
последње догађаје. Метров саопшти из сигурних извора познате речи, које је тобож, тим
поводом, изговорио цар и један од министара. Катавасов је чуо, као сигурно такође, да је цар
рекао нешто сасвим друго. Љевин се трудио да измисли ситуацију при којој би и једне и
друге речи могле бити казане, и разговор о томе прекиде се.

- Ето, написао је готово целу књигу о природним погодбама радника у односу према
земљи - рече Катавасов - ја нисам специјалиста, али ми се као природњаку свиђа то што он
не узима човечанство као нешто ван зоолошких закона, напротив, види његову зависност од
средине, и у тој зависности тражи законе развића.

- То је врло занимљиво - рече Метров.

- Ја сам стварно почео писати књигу о сеоском газдинству, али проучавајући главно оруђе
сеоског газдинства, радника, нехотице сам - рече Љевин црвенећи - дошао до потпуно
неочекиваних резултата.

И Љевин поче, обазриво, као да испитује терен, излагати своје гледиште. Знао је да је