Page 608 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

Метров написао чланак против свуда усвојене политичко - економске теорије, али у коликој
се мери могао надати да нађе симпатије за своје гледиште, није знао, и није могао докучити
по умном и спокојном лицу научника.

- У чему ви видите особита својства руског радника? - рече Метров. - Да ли у његовим,
тако да речем, зоолошким својствима, или у погодбама под којима се он налази?

Љевин виде да је у томе питању већ речена мисао с којом се он није слагао, али настави
излагање своје мисли, која се састојала у томе: да руски радник има поглед на земљу
потпуно различит од онога код других народа. А да би ту поставку доказао, он похита да
дода, да, по његовом мишљењу, поглед руског народа на земљу проистиче из његове свести о
своме позиву да насели огроман, незаузет простор на истоку.

- Лако се може пасти у заблуду, ако се праве закључци о општем позиву народа - рече
Метров прекидајући Љевина. - Стање радника увек ће зависити од његовог односа према
земљи и капиталу.

И, не дајући Љевину да доврши своју мисао, Метров му поче излагати особине своје
теорије.

У чему се састојала суштина тога учења, Љевин није разумео, јер се није ни трудио да
разуме; он је видео да Метров, исто тако као и други, без обзира на свој чланак у којем је
побијао учење економиста, гледа на положај руског радника ипак само са гледишта
капитала, зараде и ренте. Мада је морао признати да је у источном, највећем делу Русије

рента још равна нули, да се зарада девет десетина руског становништва од осамдесет
милиона изражава само у исхрани себе, и да капитал не постоји друкчије до у облику
најпотребнијег оруђа - ипак је он само с те тачке гледишта посматрао сваког радника, иако
се умногоме размимоилазио с економистима, и имао своју нову теорију о заради, коју је
изложио Љевину.

Љевин је нерадо слушао, и у почетку тврдио супротно. Хтео је да прекине Метрова, да би
казао своју мисао, која је, по његовом мишљењу, требало да учини излишним даље излагање.
Али затим, убедивши се да они тако различито гледају на ствар да никад један другог не могу
разумети, није више Метрову одговарао, само га је слушао. Иако га нимало није занимало

оно што је Метров говорио, ипак је осећао неко задовољство слушајући га. Његовом
самољубљу ласкало је што је такав научник тако радо казивао пред њим своје мисли, са
таквом пажњом и поверењем према Љевиновом познавању предмета, понекад само једним
наговештајем указујући на читаву страну ствари. Љевин је то приписивао својој вредности,
не знајући да је Метров, разговарајући са свима својим ближим познаницима, особито радо
говорио о томе са сваким новим човеком, и уопште радо говорио са свима о предмету који га

је занимао, а који му још није био јасан.
- Али ми ћемо одоцнити - рече Катавасов погледавши у часовник, чим Метров заврши
своје излагање.

- Јест, данас је седница у Друштву љубитеља за успомену на дан педесетогодишњег
јубилеја Свинтича - рече Катавасов на питање Љевиново. - Петар Иванович и ја спремили

смо се да идемо. Обећао сам да говорим о Свинтичевим радовима из зоологије. Пођите с
нама, врло је занимљиво.
- Да, збиља, време је - рече Метров. - Хајдете с нама, а отуда, ако немате ништа против, к
мени. Ја бих тако волео да чујем нешто из вашег рада.