Page 610 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

IV

Љвов, ожењен Наталијом, сестром Китином, провео је цео свој живот по престоницама и
у иностранству, где се и васпитавао и служио као дипломат.

Прошле године напустио је дипломатску службу, али не због какве непријатности (он
никад и ни с ким није имао непријатности), и прешао у дворску канцеларију у Москви, да би
могао дати најбоље васпитање двојици својих дечака.

Без обзира на најоштрију супротност у навикама и погледима, као и на то што је Љвов
био старији од Љевина, они се ове зиме веома зближише и заволеше.

Љвов беше код куће, и Љевин уђе без пријаве.
У домаћој хаљини с појасом, у ципелама од јеленске коже, Љвов је седео у наслоњачи и

на pince - nez [250] са сивим стаклима читао књигу која је стајала на наслону; обазриво је
држао, одстрањујући је лепом руком, цигару која се до половине беше претворила у пепео.

Лепо, фино, и још мдадо лице његово, којем кудрава, сјајна сребрна коса придаваше још
племенитији израз, засија осмејком кад спази Љевина.

- Врло добро! А ја сам баш хтео к вама да шаљем. Ну, како је Кити? Седите овде,
одморније је... - Он устаде и примаче столицу – љуљашку. - Јесте ли читали последњи

циркулар у Journal de St. - Pétersbourg [251] ? Ја налазим да је дивно - рече унеколико с
француским акцентом.

Љевин исприча све што је од Катавасова чуо да се говори у Петрограду, и поразговаравши
о политици, исприча о своме познанству с Метровом и присуствовању на седници. Љвова то
веома заинтересова.

- Ето, ја вам завидим што имате приступа у тај занимљив научни свет - рече он. И
упустивши се у разговор, одмах, по обичају, пређе на згоднији му француски језик. - Додуше,
ја немам ни времена. Моја служба и занимање с децом лишавају ме тога; а затим, не стидим
се да кажем да је и моје образовање сасвим недовољно.

- Ја не мислим тако - рече Љевин с осмејком и, као увек, с умиљењем гледајући на његово
ниско мишљење о себи, које никако није долазило из жеље да изгледа, или чак да буде
скроман, већ је било сасвим искрено.

- Ах, како да не! Ја осећам сада како сам мало образован. Чак и за васпитање деце
потребно је да много шта освежавам у памети, или просто да научим. Јер, није довољно
имати учитеље, потребан је и надзорник; као што су у вашем газдинству потребни не само

радници, већ и настојник. Ето, читам сад - он показа граматику од Буслајева [252] , која је
лежала на наслону за књигу - то траже од Мише, а то је тако тешко... Рецимо, објасните ми.