Page 612 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

просецање књига на сто, на одређено место.

- А, ево их, ходите овамо, савршена децо! - рече Љвов лепим дечацима који, кад уђоше,
поклонише се Љевину, и приђоше оцу очевидно желећи да га о нечем питају.
Љевин је желео да поразговара с дечацима, да чује шта ће рећи оцу, али Наталија започе

разговор с њим, а одмах затим уђе у собу Махоћин, друг Љвова у служби, у дворском мундиру,
да заједно иду да дочекају некога - и сад се развеза бескрајан разговор о Херцеговини, о
кнегањици Корзинској, о думи, и о напрасној смрти Апраксине.

Љевин сасвим заборави на дату му поруку, и сети се тек при изласку у предсобље.
- Ах, Кити ми је наложила да поразговарам с вама о Облонском - рече, кад Љвов застаде
на степеницама испраћајући жену и њега.

- Да, да, maman хоће да ми, les beaux - frères, [253] јуришамо на њега - рече он црвенећи. -
А не знам зашто баш ја?

- Онда ћу га ја напасти - смешећи се рече Љвова, која је у својој белој крзненој ротонди
очекивала свршетак разговора. - Е, хајдемо.