Page 148 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

Kontekstualizacija, jedna sofisterija. Suočeni sa tom
poplavom istina kojima protivreči toliko protivistina, pred haosom
tog metafizičkog radilišta, gde svaka tvrdnja ima svoju negaciju,
neki hoće da opravdaju logiku sopstvenog vađenja isečaka da bi
dokazali kako se celokupan islam svodi na onaj deo tekstova koji
se njihovim vađenjima isečaka ističu. Jedan predlaže umereni
islam, drugi fundamentalistički, treći neki laički islam (!), otvoren,
republikanski.
Šaljivdžije govore čak o feminističkom islamu i oslanjaju se
na biografiju Proroka koji je, neka Mu je Ime Blagosloveno,
pomagao svojoj ženi Ajši da obavlja kućne poslove. Ti isti, čija je
pamet vrlo hitra, bezobzirno kontekstualizuju, pa izvode zaključak
iz trka kamila kako one Muhamedu i njegovoj ženi pružaju priliku
da se nadmeću, kao danas na mešovitim fudbalskim turnirima! A
neki ugursuz iz te iste familije hvali se znanjem, kontekstualizuje
nemilice sure i ajete, idući tako daleko da tvrdi kako Koran
predviđa osvajanje kosmosa (LX 33) i izum informatike!
Zaustavimo se na tome...
Jedni iz Korana vade ono što omogućuje na prvi pogled
tolerantan islam: dovoljno je izdvojiti ajete u kojima Prorok poziva
da se pruži utočište nevernicima, da se prašta, zaboravlja, gradi
mir, odbija svako nasilje i svaki zločin, odustaje od odmazde, voli
svoj bližnji, ma bio i Jevrejin, hrišćanin, nevernik, ateista, politeista,
da se dopušta razlika u gledištima. Na nesreću, drugi tvrdi tačno
suprotno pa izgleda tako isto dopušteno verovati da je dozvoljen
zločin, ubistvo, nasilje, mržnja, prezir. Jer, nema istine Korana ili
njegovog tačnog čitanja, već samo fragmentarnih tumačenja,
ideološki zanimljivih da se iskoristi za sebe lično autoritet knjige i
religije.
Šta znači, recimo, kontekstualizovati jedan ajet koji poziva na
pokolj Jevreja? Objasniti ga u zavisnosti od epohe, od istorijskog
konteksta, od razloga koji su nalagali njegovo pisanje i takvo
mišljenje u životnom trenutku plemena? Pa? Antisemitizam
nestaje kad se pokaže njegova ukorenjenost u povoljan milje,
datiran izvesnom istorijom i izvesnom geografijom? Poziv na
zločin najednom prestaje, kao čarolijom, da bude poziv na zločin?
Ne može se sprečiti da tekst bude napisan crno na belo, ma šta