Page 184 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

Za posthrišćanski laicitet. Prevaziđimo, dakle, laicitet, još
suviše prožet onim protiv čega hoće da se bori. Bravo za ono što
je bio, pohvala njegovim minulim borbama, dižemo čašu za ono
što mu dugujemo. Ali idimo napred dijalektički. Borbe danas i sutra
traže novo oružje, bolje skovano, efikasnije, oruđe ove epohe. Još
jedan napor, dakle, da bi se dehristijanizovala etika, politika i
ostalo. Ali i laicitet koji bi dobio da se još više emancipuje od judeo-
hrišćanske metafizike i koji bi zaista mogao poslužiti u
predstojećim ratovima.
Jer, izjednačujući sve religije i njihovo negiranje, kako na to
poziva laicitet koji danas trijumfuje, jamči se za relativizam:
jednakost između magijske i racionalne misli, između priče, mita i
argumentovanog govora, između govora čudotvorne moći i
naučnog mišljenja, između Tore i Rasprave o metodi, Novog
zaveta i Kritike čistoga uma, Korana i Genealogije morala. Mojsije
vredi koliko Dekart, Isus kao Kant i Muhamed kao Niče...
Jednakost između jevrejskog vernika, ubeđenog da se Bog
obraća njegovom pretku da bi mu poverio svoj izbor, i - da bi to
učinio, otvara mu more, zaustavlja Sunce itd. - i filozofa koji
postupa po principu hipotetično-deduktivne metode? Jednakost
između vernika ubeđenog da je njegovog junaka rodila devica, da
ga je razapeo Pontije Pilat, da je vaskrsao trećeg dana, da od
tada spokojno živi sedeći zdesna od oca - i mislioca koji
razgrađuje fabrikovanje verovanja, pravljenje jednog mita,
stvaranje priče? Jednakost između muslimana uverenog da mu
piti vino i jesti svinjsko pečenje definitivno zabranjuje pristup u raj
dok mu ubistvo nevernika naprotiv širom otvara rajska vrata - i
krajnje savesnog analitičara koji, po pozitivističkom i empirijskom
principu, dokazuje da monoteističko verovanje vredi koliko i
verovanje dogonskog animiste koji smatra da se duh njegovih
predaka vraća u obliku lisca? Ako je tako, prestanimo da mislimo...
Ovaj relativizam je štetan. Ubuduće, pod izgovorom laiciteta,
svi diskursi podjednako vrede: zabluda i istina, pogrešno i tačno,
fantastično i ozbiljno. Mit i priča mere koliko i razum. Magija vredi
koliko i nauka. San koliko i java. Međutim, svi ti diskursi ne vrede
podjednako: oni iz neuroze, histerije i misticizma potiču iz
drugačijeg sveta od diskursa pozitiviste. Kao god što ne treba