Page 182 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 182

dekulpabilizacija savesti, laicizacija sudske zakletve, obrazovanja,
        zdravstva  i  vojske,  borba  protiv teokratije  a  za  demokratiju,  i
        naročito  u  njenom  republikanskom  obliku,  razdvajanje  crkve  i
        države, kao najslavnija pobeda.
              Ipak, laički katehizisi, građanski obredi - krštavanja, pričešća
        (!) - svetkovanja mladosti, borba protiv zvonjenja zvona po selima,
        težnja ka novom kalendaru, borba protiv obožavanja ikona, borba
        protiv  nošenja  mantije malo  odviše  mirišu  na  postupke
        hrišćanskog  otpadnika. Dehristijanizacija  ne  prolazi  kroz  trice  i
        prazno  brbljanje nego  kroz  rad  na  episteme  jedne  epohe,  kroz
        izvesno vaspitavanje      svesti     u    pravcu     razuma.      Jer,
        revolucionarna epizoda dehristijanizacije proizvodi isto tako brzo
        kult Vrhovnog bića i ostale praznike, isto toliko klerikalno glupe i
        nedotupavne.      Razmišljajmo      u    dijalektičkim   pojmovima:
        preterivanja  se  objašnjavaju  i  pravdaju  surovošću  borbe  tog
        vremena,  žilavošću  protivnika  koji  raspolažu  punom  vlašću  nad
        telima,  dušama,  savestima  i  kontrolom  celokupnog  ustrojstva
        civilnog,  političkog  i  vojnog  društva  od  strane  hrišćana.  Kad
        slobodni mislioci žigošu svoje neprijatelje tretirajući ih kao vaške i
        gamad  -  jer  su  paraziti,  kao  paukove  i  zmije  -  jer  su  lukavi,
        kao svinje i jarce - jer su prljavi, sramni, pohotljivi, kao sove i slepe
        miševe - jer su mrak i mračnjaštvo, kao orlušinu - zbog sklonosti
        ka  mrcini!  -  i  kao  gavrane  -  zbog  podlosti,  klerikalci  na  to
        odgovaraju: majmun - Darvin! - svinja -  epikurejska svinja koja ne
        može crći - pseto - lajavac što se javno sparuje, drag Diogenu...
        Folklor dobija u sočnosti, a rasprava gubi od kvaliteta.


                                          11

              Suština  i  oblik  etike.  Još  nezgodnije:  borbeni  laicitet  se
        oslanja na judeo-hrišćansku etiku, veoma često se zadovoljavajući
        time  da  joj  promeni  etiketu.  Imanuei  Kant, pišući  Religiju  u
        granicama  čistog  uma  pruža  veoma  često brevijar  za  laičko
        mišljenje:  jevanđeljske  vrline,  načela  deset  zapovesti,  zavetni
        pozivi koriste novu prezentaciju. Čuvanje suštine, menjanje oblika.
        Laicizacija  judeo-hrišćanskog  morala  odgovara  veoma  često
        imanentnom  ponovnom  pisanju  transcendentnog  diskursa.  Ono
   177   178   179   180   181   182   183   184   185   186   187