Page 181 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 181
samo za šaku ljudi, za vrlo malo njih, dok su ostali, većina, ogrezli
u bedi, siromaštvu, poniženju.
Sa druge strane, muslimanski svet, pobožan, revnostan,
sirov, netolerantan, nasilan, zapovednički i osvajački. Fašizam
lisice protiv fašizma lava, jedan stvara svoje žrtve na postmoderan
način, sa novim oružjem, a onaj drugi pribegava hiperterorizmu
noževa, skrenutih aviona i opasača s zanatskim eksplozivom. Oba
tabora se pozivaju na Boga, svaki odobrava božji sud prvobitnih
ljudi. Osovina dobra protiv osovine zla, sa frontovima koji se
stalno izvrću...
Ovaj rat se vodi između monoteističkih religija. S jedne
strane, Jevreji i hrišćani, novi krstaši; sa druge, muslimani,
postmoderni Saraceni. Treba li izabrati svoj tabor? Opredeliti se
za cinizam jednih pod izgovorom borbe protiv varvarstva onih
drugih? Treba li se zaista angažovati ovde ili tamo kada se te dve
verzije sveta smatraju za dva bezizlaza. Ulazeći ne tako davno u
manihejizam i prihvatajući zatvaranje u tu zamku, Mišel Fuko je
pozdravio perspektivu duhovne politike iranske revolucije zato što
je nudila alternativu onome što je on nazivao „planetarnim
sistemima” - 1978. godine se još ne govori o mondijalizaciji. A već
od tada Fuko zapaža da je pitanje političkog islama suštinsko za
epohu, ali i za godine koje nastupaju. Primljeno na znanje.
10
Protiv religije laika. U ovom opustošenom pejzažu jednog
Zapada na umoru, borba izvesnih laika izgleda ponekad
zahvaćena ideologijom protivnika: mnogi borci za tu stvar toliko
liče na klerikalce, da se čovek može prevariti. Još gore od toga: na
karikaturu klerikalaca. Nažalost, savremena slobodna misao često
miriše na tamjan, ona se bestidno parfimiše svetom vodicom.
Kao duhovnici neke crkve ateističkih bogomoljaca, učesnici ovog
istorijski značajnog pokreta su, izgleda, propustili voz
postmoderne; ne bori se danas protiv monoteizma oružjem
Gambetine republike.
Svakako, borba slobodnog mislioca je imala veliki značaj za
nastupanje moderniteta: dekonstrukcija hrišćanskih priča,