Page 181 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 181

samo za šaku ljudi, za vrlo malo njih, dok su ostali, većina, ogrezli
        u bedi, siromaštvu, poniženju.
              Sa  druge  strane,  muslimanski  svet,  pobožan,  revnostan,
        sirov,  netolerantan,  nasilan,  zapovednički  i  osvajački.  Fašizam
        lisice protiv fašizma lava, jedan stvara svoje žrtve na postmoderan
        način,  sa  novim  oružjem,  a  onaj  drugi pribegava  hiperterorizmu
        noževa, skrenutih aviona i opasača s zanatskim eksplozivom. Oba
        tabora se pozivaju na Boga, svaki odobrava božji sud prvobitnih
        ljudi.  Osovina  dobra  protiv  osovine  zla,  sa  frontovima  koji  se
        stalno izvrću...
              Ovaj  rat  se  vodi  između  monoteističkih  religija.  S  jedne
        strane,  Jevreji  i  hrišćani,  novi  krstaši;  sa  druge, muslimani,
        postmoderni Saraceni. Treba li izabrati svoj tabor? Opredeliti se
        za  cinizam  jednih  pod  izgovorom borbe  protiv  varvarstva  onih
        drugih? Treba li se zaista angažovati ovde ili tamo kada se te dve
        verzije sveta smatraju za dva bezizlaza. Ulazeći ne tako davno u
        manihejizam i prihvatajući zatvaranje u tu zamku, Mišel Fuko je
        pozdravio perspektivu duhovne politike iranske revolucije zato što
        je  nudila  alternativu  onome  što  je  on nazivao  „planetarnim
        sistemima” - 1978. godine se još ne govori o mondijalizaciji. A već
        od tada Fuko zapaža da je pitanje političkog islama suštinsko za
        epohu, ali i za godine koje nastupaju. Primljeno na znanje.

                                          10

              Protiv religije laika. U ovom opustošenom pejzažu jednog
        Zapada  na  umoru,  borba  izvesnih  laika  izgleda  ponekad
        zahvaćena ideologijom protivnika: mnogi borci za tu stvar toliko
        liče na klerikalce, da se čovek može prevariti. Još gore od toga: na
        karikaturu klerikalaca. Nažalost, savremena slobodna misao često
        miriše  na tamjan,  ona  se  bestidno  parfimiše  svetom  vodicom.
        Kao duhovnici neke crkve ateističkih bogomoljaca, učesnici ovog
        istorijski   značajnog    pokreta     su,   izgleda,    propustili voz
        postmoderne;  ne  bori  se  danas  protiv  monoteizma oružjem
        Gambetine republike.
              Svakako, borba slobodnog mislioca je imala veliki značaj za
        nastupanje  moderniteta:  dekonstrukcija  hrišćanskih  priča,
   176   177   178   179   180   181   182   183   184   185   186