Page 186 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 186
BIBLIOGRAFIJA
ATEIZAM
1
Ateističko siromaštvo. Bibliografija o ateističkom pitanju je
siromašna. Retka u poređenju sa publikacijama posvećenim
religijama - ko je video sektor posvećen ateizmu u knjižarama?
dok sve varijacije na religijsku temu raspolažu svojim
podsektorima - a povrh toga lošeg kvaliteta. Kao da su autori
obrađujući tu temu hteli da obraduju deikole! Anri Arvon
(Henri Arvon) otvara vatru jednom sveskom iz biblioteke „Que
sais-je?”. pod naslovom L’athéisme, 1967: polovina ove
knjižice posvećena je ateizmu Demokrita, Epikura, Lukrecija, La
Mot Le Vejera, Gasendija, Pjera Bela, Tomasa Hobsa, Džona
Loka, Hjuma i ostalih koji nikada nisu poricali postojanje Boga
ili bogova... Ista primedba važi za Hegela - ateistu! Stirner
je razmatran u poglavlju posvećenom ničeanskom ateizmu, a
njegova jedina knjiga L’Unique et sa propriété potiče iz
godine Ničeovog rođenja: evo jednog preranog ničeanca! Druga
gteška: izostavljanje Frojda, ipak autora L’avenir d’un illusion - koja
se može čitati u izdanju PUF u prevodu Mari Bonapart - apsolutno
demontirajući religiju i upisujući se u red velikih tekstova koji
dekonstruišu religijsko. Anri Arvon, istoričar anarhizma, završio je
život preobraćen u libertarizam - jedan ultralibertarizam koji je
svojevremeno radovao Roualda Regana...
Nailazimo na iste ili gotovo iste mane u monumentalnoj
Histoire de l’athéisme Žorža Minua (Georges Minois,
Fayard, 1998) šesto sedamdeset jedna stranica, od kojih dve
posvećene Frojdu! Osim pogrešne upotrebe epiteta kojim se