Page 22 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

1

ODISEJA SLOBODOUMNIH DUHOVA

1

Bog još diše. Bog je mrtav? To ostaje da se vidi... Takva
dobra vest izazvala bi sunčane reakcije, o čemu se i dalje, i to
uzaludno, očekuje bar najmanji dokaz. Umesto plodnog polja koje
bi takav nestanak otvorio, pre će se konstatovati nihilizam, kult
ničega, ljubav prema ništavilu, bolesna sklonost prema nokturnu
kraja civilizacija, opčinjenost provalijama i bezdanima u kojima se
gubi duša, telo, identitet, biće i svako interesovanje za bilo
šta. Jeziva slika, turobna apokalipsa...
Smrt Boga je bila ontološki gadžet, konsupstancijalni efekat
oštre rasprave u XX veku, u kome se na sve strane vidi smrt: smrt
umetnosti, smrt filozofije, smrt metafizike, smrt romana, smrt
tonaliteta, smrt politike. Neka se onda danas proglasi smrt tih
fiktivnih smrti! Te lažne vesti služile su nekad nekima za
scenografiju paradoksa pre nego što se okrene drugi metafizički
list. Smrt filozofije omogućavala je knjige iz filozofije, smrt romana
rađala je romane, smrt umetnosti umetnička dela itd. A smrt Boga,
proizvela je sveto, božansko, religiozno, sve bolje jedno od
drugog.
Mi danas plivamo u toj lustralnoj vodici.
Očevidno, najava smrti Boga je bila tim gromoglasnija što je
bila lažna... Rastrubila se teatralnim najavama, zalupalo se u
doboš i prerano se zaradovalo. Epoha se ruši pod informacijama
koje ulivaju strahopoštovanje kao osveštana reč novih proročišta i
obilje raste nauštrb kvaliteta i istinitosti: nikada toliko lažnih
podataka se nije veličalo kao sve same istine otkrovenja. Da bi
smrt Boga bila dokazana, bili bi potrebni pouzdani znaci,
pokazatelji, uverljivi dokazi. Međutim, sve to nedostaje...
Ko je video leš? Izuzev Ničea, a i to je pitanje... Onako isto
kao korpus delikti kod Joneska, trpelo bi se njegovo prisustvo,
njegov zakon, on bi osvojio, okužio, zarazio, postepeno bi se
razlagao iz dana u dan i svakako bi se prisustvovalo stvarnom