Page 24 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

ubija nas: jer Bog usmrćuje sve što mu se opire. Na prvom mestu
Razum, Intelekt, Kritički duh. Ostalo sledi lančanom reakcijom...
Poslednji Bog će nestati s poslednjim čovekom. A sa njim
bojazan, strah, mora, te mahinacije kojima se stvaraju božanstva.
Strahovanje pred ništavilom, nesposobnost da se smrt uklopi kao
prirodan, neizbežan proces sa kojim se treba pomiriti, pred kojim
samo intelekt može delovati, ali tako isto poricanje, odsustvo
smisla osim onoga koji sami dajemo, apriorni apsurd, sve su to
genealoška grananja božanskog. Mrtav Bog podrazumevao bi
ukroćeno ništavilo. Od takvog ontološkog progresa udaljeni smo
svetlosnim godinama...

2

Ime slobodoumnih duhova. Bog će, dakle, potrajati do god
bude bilo razloga koji mu omogućuju da postoji; isto je tako sa
onima koji ga poriču... Svaka genealogija izgleda fiktivna: ne
postoji datum rođenja Boga. Niti ateizam u praksi - govor je nešto
drugo. Pretpostavimo: prvi čovek - jedna druga fikcija...
potvrđujući Boga mora u isto vreme ili sukcesivno i naizmenično
ne verovati u njega. Sumnja postoji u isto vreme sa verovanjem.
Religiozno osećanje verovatno živi u onoj istoj ličnosti koju kinji
neizvesnost ili muči poricanje. Potvrđivati i poricati, znati i ne znati:
jedno vreme za klečanje, drugo za pobunu, i to u zavisnosti od
prilika za stvaranje božanstva ili za njegovo spaljivanje...
Bog, znači, izgleda besmrtan. Njegovi poklonici u tom
pogledu odnose pobedu. Ali ne sa onih razloga koje oni zamišljaju,
jer neuroza koja vodi građenju bogova proizlazi iz običnog kretanja
psihizma i nesvesnog. Rađanje božanskog istovremeno je sa
osećanjem more pred prazninom života koji se zaustavlja. Bog se
rađa iz kadaveričnih ukrućenosti, ukočenosti i nepomičnosti
članova plemena. Pred prizorom mrtvog tela, uobraženja i
zanosi kojima se hrane bogovi sve više se učvršćuju. Kad
duša zamire, suočena sa hladnoćom voljenog bića, ono poricanje
biva zamenjeno i pretvara taj kraj u početak, to okončanje u
otpočinjanje nove pustolovine. Bog, nebo, duhovi povedu kolo da
bi se izbegli bol i žestina onog najgoreg.