Page 23 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

raspadanju - podjednako u filozofskom smislu reči. Umesto toga,
Bog nevidljiv za života, ostao je nevidljiv čak i mrtav. Posledica
najavljivanja... Još se čeka na dokaze. Ali ko će moći da ih pruži?
Koji novi bezumnik bi se prihvatio tog nemogućeg zadatka?
Jer Bog niti je mrtav niti na samrti - nasuprot onome šta misle
Niče i Hajne. Ni mrtav niti na samrti zato što nije smrtan. Fikcija ne
umire, iluzija se nikad ne upokojava, priča za malu decu se ne
11
pobija. Ni hipogrif ni kentaur ne podležu zakonima sisara. Paun i
konj, da; životinja iz mitološkog bestijarijuma, ne. Bog, međutim,
spada u mitološki bestijarijum, kao na hiljade drugih stvorenja
registrovanih u rečnicima pod nebrojenim odrednicama, između
12
Demetre i Dionisa . Uzdah ugnjetenog stvorenja potrajaće koliko
i ugnjeteno stvorenje, što znači zauvek...
Uostalom, gde bi on umro? U Veseloj nauci? Da li ga je ubio
u Sils-Mariji izvestan nadahnuti, tragični i divni filozof koji je,
unezveren, drugovao sa drugom polovinom XIX veka? Kojim
oružjem? Knjigom, knjigama, delom? Kletvama, analizama,
dokazima, opovrgavanjima? Grubim ideološkim ispadima?
Hladnim oružjem pisaca... Je li ubica bio sam? U zasedi? U grupi:
sa opatom Melijeom i Sadom, kao precima zaštitnicima? Ne bi li
neki viši Bog bio ubica Boga ukoliko on postoji? I zar taj sumnjivi
zločin ne prikriva edipovsku želju, nemoguć prohtev, nezadrživu
uzaludnu težnju da se izvrši zadatak neophodan da bi se rodila
sloboda, identitet i smisao?
Ne može se ubiti dah, vetar, miris, ne ubija se san, želja. Bog
koga su smrtnici napravili prema svom liku postoji jedino zato da
bi učinio mogućnim svakodnevni život uprkos tome što svačiji put
vodi u ništavilo. Do god ljudi budu morali da umiru, jedan deo
među njima neće moći da podnese tu misao i smišljaće izgovore.
Izgovor se ne može pogubiti, on se ne ubija. Čak će pre biti da on

11 Hipogrif - izmišljena životinja, pola čovek, pola grifon. -
Prim. prev.

12 Bog na francuskom, Dieu, sa početnim „D”. - Prim. prev.