Page 28 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre

toga što se neki filozofi koje je Garas napadao i koje je obasipao
paljbom još do danas nisu od toga povratili i čame u
žalosnom zaboravu dok drugi trpe zbog pogrešno pripisane
reputacije nemoralnih ljudi sa kojima se ne treba družiti, i dok
klevete jednako pogađaju njihova dela, negativna budućnost
ateista vekovima biva zapečaćena... U filozofiji, liberten još i dalje
predstavlja omalovažavajuću i polemičnu kvalifikaciju koja
uskraćuje svako nepomućeno mišljenje i dostojno tog imena.
Usled preovlađujuće vladavine antifilozofije u zvaničnoj
istoriografiji mišljenja, cele grane jedne jake, žive, snažne
refleksije, ali antihrišćanske ili koja hrišćanstvu ne ukazuje
poštovanje, čak prosto naprosto nezavisne od vladajuće religije,
ostaju nepoznate veoma često i profesionalcima u filozofiji, izuzev
nekolicine stručnjaka. Ko je, od celog Velikog veka, recimo,
pročitao Gasendija? Ili La Mota Le Vejera? Ili Sirana od Beržeraka
- filozofa, ne književni lik? Tako malo njih... A ipak, Paskal, Dekart,
Malbranš i ostali pobornici zvanične filozofije su nezamislivi bez
poznavanja tih ličnosti koje su radile na autonomiji filozofije u
odnosu na teologiju - u ovom slučaju, u odnosu na judeo-
hrišćansku religiju...

4

Teologija i njeni fetiši. Siromaštvo pozitivnih reči za
kvalifikovanje ateizma i potcenjivanje mogućih supstitucionih
epiteta ide naporedo sa bogatstvom rečnika koji označava vernike.
Nema ni jedne jedine varijante na ovu temu koja ne raspolaže
svojom reči da bude označena: teista, deista, panteista,
monoteista, politeista, čemu se može dodati animista, totemista,
fetišista ili još, naporedo sa istorijskim kristalizacijama: katolici i
protestanti, evangelisti i luteranci, kalvinisti i budisti, šintoisti i
muslimani, šiiti i suniti, naravno, i Jevreji i Jehovini svedoci,
pravoslavci i anglikanci, metodisti i prezbiterijanci, nema kraja
spisku...