Page 50 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 50

Bretonac! A mnoge osobe koje veruju da su ateisti javno priznaju,
        i ne primećujući to, jednu etiku, mišljenje, viđenje sveta ogrezle u
        judeo-hrišćanstvu.      Između      propovedi     nekog      iskrenog
        protestantskog     sveštenika     o   Hristovoj    preuzvišenosti    i
        pohvala Hristu  od  strane  anarhiste  Kropotkina  u  Etici  uzalud
        se traži ponor, nema čak ni jarka...
              Ateizam     podrazumeva        zavereništvo     protiv   svake
        transcendentnosti.  Bez  izuzetka.  On  obavezuje  tako  isto  na
        prevazilaženje hrišćanskih tekovina. Bar na izvesno pravo da se
        popišu,  da  se  slobodno  razmotre  vrline  prikazivane kao  takve  i
        nepobitno potvrđeni poroci. Laičko i filozofsko rušenje vrednosti
        Biblije i njihovog održavanja, zatim njihove primene nisu dovoljni
        da stvore posthrišćansku etiku.
              U delu Religija u granicama čistog uma Kant predlaže jednu
        laičku  etiku.  Ako  se  pročita  taj  glavni  tekst  za  uspostavljanje
        laičkog  morala  u  istoriji  Evrope,  otkriće  se u  njemu  filozofsko
        formulisanje  neugasive  judeo-hrišćanske  osnove.  Revolucija  se
        otkriva  formom,  stilom, vokabularom,  ona  izgleda  očigledna
        prema načinu izražavanja i spoljašnjosti, dabome. Ali u čemu se
        hrišćanska  i  Kantova  etika  razlikuju?  Ni  u  čemu...  Tresla  se
        kantovska gora, rodio se hrišćanski miš.
              Smejemo  se  papinim  rečima  koje  osuđuju  upotrebu
        prezervativa? Ali mnogi se još venčavaju u crkvi - da bi zadovoljili
        porodice i tazbinu, tvrde hipokriti. Smejemo se čitajući Katehizis -
        bar ukoliko ste radoznali da ga pregledate...? Ali se beleži sasvim
        mali broj civilnih sahrana... Podsmeva se sveštenicima i njihovim
        verovanjima.  Ali traže  ih  radi  blagosiljanja,  tih  savremenih
        indulgencija koje mire licemere sa obeju obala: molitelji se nagode
        sa svojom  okolinom,  a  tom  istom  prilikom  sveštenici  povrate
        nekoliko mušterija...

                                          3


              Tragovi  vladavine.  Mišel  Fuko  je  nazivao  episteme  onaj
        nevidljivi  ali  efikasni  poredak  diskursa,  viđenja  stvari  i sveta,
        predstavljanja  realnog  što  zatvaraju,  kristališu  i učvršćuju  jednu
        epohu  u  ustaljenim  predstavama.  Judeo-hrišćanska  episteme
   45   46   47   48   49   50   51   52   53   54   55