Page 49 - Ateološka rasprava - Mišel Onfre
P. 49

zavojevači  ostaju  prisutni,  jer  oni  su  osvojili  tela,  duše,  meso,
        duhove većine. Njihovo strateško uzmicanje ne znači kraj njihove
        stvarne  vladavine.  Judeo-hrišćanstvo  ostavlja  iza  sebe
        jednu episteme,  osnovu  na  kojoj  se  izvodi  svaka  duhovna  i
        simbolička  razmena.  I  bez  Sveštenika  i  njegove  senke,
        bez redovnika  i  njihovih  poklonika,  potčinjeni  ostaju  pokorni,
        isfabrikovani, formatizovani delovanjem dvomilenijumske istorije i
        ideološke prevlasti. Otuda stalna i aktuelna borba protiv te sile koja
        utoliko više preti što ostavlja utisak da je klonula.
                                                                         25
              Dakako,  mnogi  više  ne  veruju  u  transsupstancijaciju ,  u
        Marijinu nevinost, u bezgrešno začeće, u papsku nepogrešivost i
        ostale dogme katoličke, apostolske, rimske crkve. U stvarno a ne
        simbolično  prisustvo  Hristovog tela  u  hostiji  ili  u  putiru?  U
        postojanje Pakla, Raja ili Čistilišta sa pridruženim geografijama i
        svojstvenim logikama? U postojanje Nebeskog predvorja u kome
        borave  duše  pre  krštenja  umrle  dece?  Više  niko  ne  sluša
        te koještarije,  čak  ni  mnogi  revnosni  katolici  sa  nedeljnih misa,
        pogotovu oni...
              Gde onda ostaje katolička osnova? Gde je judeohri-šćanska
        episteme?  U  onoj  ideji  da  materija,  realno  i  svet  ne  iscrpljuju
        totalitet? Da nešto ostaje izvan objašnjivih instanci dostojnih tog
        imena:  sila, moć,  energija,  determinizam,  volja,  htenje.  A  posle
        smrti? Ne, sigurno ne ništa, nego nešto... Da bi se objasnilo šta se
        događa:  niz  uzroka,  racionalnih  i  deduktivnih  mogućih
        povezivanja? Ne  sve,  ono  nešto  prevazilazi  logički  niz.  Prizor
        sveta: apsurdan,        iracionalan,      nelogičan,      čudovišan,
        besmislen? Sigurno  nije...  Nešto  zbilja  mora  postojati  što
        opravdava, dokazuje, daje smisao. Inače...
              Ovo verovanje u nešto rađa žilavo sujeverje koje objašnjava
        da se Evropljanin - kad nema svoga kralja i svoju dadilju u zemlji
        u  kojoj  se  rađa,  kako  piše  Dekart -  pokorava  vladajućoj  religiji.
        Montenj  tvrdi  da  je  čovek hrišćanin  kao  što  je  Pikardijac  ili



        25   Transsupstancijacija  -  pretvaranje  hleba  i  vina  u  telo  i  krv
        Hristovu. - Prim. prev.
   44   45   46   47   48   49   50   51   52   53   54