Page 128 - Alhemičar

– Сигурно ће дуго потрајати – рече он калуђеру.
Калуђера је то забринуло. Већ дуго су каравани стајали
у Гизи чекајући да рат престане.
– Али нека буде воља Божја, – рече калуђер.
– Тако је – узврати Алхемичар.
Када се посуда охладила, калуђер и младић су били
опчињени. Охлађено олово је задржало кружни облик
посуде, али то више није било олово. То је било злато.
– Да ли ћу ја једног дана научити то да радим? –
упита младић.
– Ово је била моја Лична Легенда, а не твоја –
одговори Алхемичар. – Али хтео сам да ти покажем да
је могуће.
Поново су отишли до врата манастира. Алхемичар је
ту поделио златни диск на четири дела.
– Ово је за тебе – рече он, пружајући један део
калуђеру. – За твоју великодушност према
ходочасницима.
– Дајеш ми много више него што то заслужује моја
великодушност – рече калуђер.
– Никад то немој поновити. Живот би могао да те
чује и да ти следећи пут мање пружи.
Затим је пришао младићу.
– Ово је за тебе. Да ти надокнади оно што ти је
остало код генерала. Младић је заустио да каже да је то
много више од онога што је оставио код генерала. Али
оћута јер је чуо шта је Алхемичар рекао калуђеру.
– Ово је за мене – рече Алхемичар, задржавајући
једну четвртину. – Јер морам да се вратим кроз
пустињу, где још бесни рат међу племенима.
Онда је узео четврти део диска и пружио га
калуђеру.
– Ово је за младића. У случају да му затреба.

128