Page 44 - Alhemičar

Када је све обрисао, затражио је од продавца тањир
хране.
– Идемо да ручамо – рече Продавац Кристала.
Ставио је неки натпис на врата и отишли су до једног
малог локала на врху брда. Тек што су сели за једини
сто који се ту налазио, Продавац Кристала се насмеја.
– Није требало ништа да се чисти – рече. – По
Курану свако је дужан да нахрани гладног.
– Зашто сте ме онда пустили да радим? – упита
младић.
– Јер су кристали били прљави. А и теби и мени је
требало да главе ослободимо лоших примисли.
Када су завршили с јелом, Продавац се окрете
младићу:
– Желео бих да радиш у мојој радњи. Данас су ушла
два купца док си ти брисао чаше, а то је добар знак.
TЉуди често говоре у знацимаT, помисли пастир. TАли не
схватају шта говоре. Исто као што ни ја нисам
примећивао да већ много година са својим овцама говорим
језиком без речи.T
– Хоћеш ли да радиш за мене? – био је упоран
Продавац.
– Могу да радим до краја дана – одговори младић. –
Ако треба и ујутру ћу очистити све кристалне предмете
у радњи. За узврат, треба ми новац да бих сутра био у
Египту.
Старац се поново насмеја.
– Ако чак и целу годину будеш чистио мој кристал,
ако поред тога добијеш и добар проценат од продаје
робе, још ћеш морати да позајмиш пара да би отишао
до Египта. Од Тангера до Пирамида има хиљаде
километара пустиње.

44