Page 43 - Alhemičar

помишљао како ће постати богат и да ће имати много
лепих жена око себе када остари.
Време је протицало, а и град се мењао. Сеута је
расла брже него Тангер, а трговина је променила
правац. Суседи су се одселили, а на брегу је остало
свега неколико радњи. Нико се неће пењати на брдо
због неколико дућана. Међутим, Продавац Кристала
није имао избора. Пуних тридесет година провео је
купујући и продајући предмете од кристала и сада је
било исувише касно да било шта промени.
Читаво јутро провео је посматрајући мали промет на
улици. То је већ годинама радио и већ је знао навике
свих пролазника. Свега неколико минута пред ручак
један млади странац је застао пред његовим излогом.
Био је пристојно обучен, али искусно око Продавца
Кристала приметило је да је без новца. Зато је одлучио
да уђе и сачека неколико тренутака док се младић не
удаљи.

•

На вратима је стајао натпис да се у овој радњи говоре
разни језици. Младић је угледао човека иза тезге.
– Ако бисте ми дозволили, ја бих обрисао ове чаше –
рече младић. – Овакве какве су нико неће пожелети да
их купи.
Човек је гледао не рекавши ни речи.
– За узврат, платићете ми један оброк.
Човек је и даље ћутао и младић осети да треба да
донесе одлуку. У бисагама му је био огртач, који му
неће требати у пустињи. Извадио га је и почео њиме да
брише чаше; у међувремену уђоше две муштерије и
купише нешто кристала.

43