Page 55 - Alhemičar
P. 55

„Кад нешто желиш, читава Васељена се завери да то
               оствариш“, говорио је стари краљ.
                  Али  стари  краљ  није  говорио  о  отимачинама,
               огромним  пустињама,  о  особама  које  познају  своје
               снове  али  не  желе  да  их  остваре.  Стари  краљ  није
               говорио да су Пирамиде само гомила камења и да било
               ко  може  да  направи  гомилу  камења  у  сопственом
               дворишту. Заборавио је да каже и то да, када неко има
               пара да купи стадо веће од оног које је имао, треба да
               купи то стадо.
                  Младић  узе  бисаге  и  понесе  их  заједно  с  осталим
               торбама. Сишао је низ степенице; старац је услуживао
               један пар странаца, док су две друге муштерије ходале
               по  радњи  испијајући  чај  из  стаклених  чаша.  За  тако
               ране часове био је то добар промет. С места на коме је
               стајао, први пут је приметио да Продавчева коса много
               подсећа  на  косу  старог  краља.  Сетио  се  осмеха
               колачара, првог дана у Тангеру, када није знао куда да
               крене,  нити  је  имао  шта  да  једе;  и  тај  осмех  га  је
               подсећао на старог краља.
                  TКао  да  је  он  овуда  прошао  и  оставио  неки  трагT,
               помисли.   TА  није  баш  свако  упознао  тог  краља  у  свом
               животу.  На  крају  крајева,  он  сам  је  рекао  да  се  увек

               приказује само онима који живе своју Личну Легенду.T
               Изашао  је  не  опростивши  се  од  Продавца  Кристала.
               Није хтео да га свет види уплаканог. Али ће се са сетом
               сећати тог времена и свих лепих ствари које је научио.
               Стекао  је  више  самопоуздања  и  осећао  је  жељу  да
               освоји свет.

                  TАли  идем  на  поља  која  већ  познајем,  да  поново
               напасам  овце.T  И  више  није  био  задовољан  својом
               одлуком. Годину дана је радио да би остварио један сан,
               а тај сан је, из часа у час, све више губио значај. Можда
               зато што то није био његов сан.




                                          55
   50   51   52   53   54   55   56   57   58   59   60