Page 59 - Alhemičar

•

TИнтересантноT, помисли младић док је поново
покушавао да прочита опис погреба којим је почињала
књига. TСкоро две године је прошло како сам почео да је
читам, а никако да предем ових неколико страна.T Није
успео да се концентрише иако овог пута није било
никаквог краља који би га прекинуо. Још увек се
двоумио око своје одлуке. Али примећивао је нешто
значајно: одлуке су биле само почетак нечега. Док неко
доноси одлуку, он се у ствари загњурује у једну снажну
бујицу која човека односи до места о којем није ни
сањао у тренутку док је одлучивао.
TКада сам решио да пођем за својим благом, ни на крај
памети ми није било да ћу радити у продавници
кристалаT, помисли младић, налазећи потврду свом
расуђивању. TИсто тако, овај караван може да
представља једну одлуку, али како ће он проћи – остаће

тајна заувек.T
Пред њим се налазио Европљанин који је такође
читао једну књигу. Европљанин је био одбојан и
презриво га је погледао када је стигао. Могли су чак
постати и добри пријатељи, али је Европљанин
прекинуо разговор.
Младић је склопио књигу. Није желео ни по чему да
личи на оног Европљанина. Извадио је из џепа Урим и
Тумим и почео да се њима игра.
Странац је крикнуо:
– Урим и Тумим!
Младић је брже боље стрпао каменчиће у џеп.
– Нису на продају – рече.
– И не вреде много – рече Енглез. – То су само
горски кристали. Таквих кристала има на милионе, али

59