Page 56 - Alhemičar

TКо зна, можда је боље живети као Продавац
Кристала, који не одлази у Меку, а живи од жеље да је
упозна.T Али у рукама су му били Урим и Тумим, а та
два каменчића су му преносила снагу и вољу старог
краља. Сасвим случајно, Tили је то био знакT, помисли
младић, стигао је до крчме у коју је ушао првог дана.
Оног лопова више није било, а власник му је донео
шољу чаја.
TУвек ћу моћи да будем пастирT, помисли младић.
TНаучио сам да чувам овце, и то никада нећу заборавити,
али можда ми се никада неће поново указати прилика да
стигнем до Египатских Пирамида. Старац је имао
златан грудњак и знао је моју прошлост. Заиста је био
краљ, и то мудар краљ.T
Налазио се на само два сата пловидбе од висоравни
Андалузије, док га је читава пустиња раздвајала од
Пирамида. Помислио је да може и овако да се
размишља: у ствари, он је био два сата ближе своме
благу. Иако му је, за та два сата, требала скоро читава
година.

TЗнам зашто желим да се вратим својим овцама. Већ
их познајем; око њих нема много посла и лако их је
заволети. Не знам да ли се пустиња може заволети, али
она крије моје благо. Ако не успем да га нађем, моћи ћу у
свако доба да се вратим кући. Али живот ми је изненада
подарио довољно пара, а и времена имам колико хоћу;

зашто да не?T
У том тренутку осетио је огромну радост. Могао је да
буде пастир кад год то зажели. Могао је опет да буде
продавац кристала. Можда на свету има много других
скривених блага, али он је двапут сањао исти сан и срео
је краља. То се није свакоме дешавало.
Изашао је из крчме задовољан. Сетио се да је један
од снабдевача Продавца преносио кристал преко
пустиње. У ту сврху прикључивао се караванима. И

56