Page 57 - Alhemičar

даље је држао Урим и Тумим у рукама; због та два
камена поново се налазио на путу ка свом благу.
„Увек сам у близини оних који живе Личну Легенду“,
рекао је стари краљ.
Ништа га није коштало да оде до магаза и сазна да
ли су Пирамиде заиста тако далеко.

•

Енглез је седео у магази која је заударала на стоку, зној
и прашину. То се није могло назвати магазом; била је то
обична штала. TНи у сну нисам сањао да ћу се наћи на
оваквом местуT, мислио је док је расејано листао неки
хемичарски часопис. TДесет година сам учио и доспео до
једне штале.T
Али мора наставити даље. Морао је да верује у
знакове. Сав његов живот, сва његова проучавања била
су усмерена ка проналажењу јединственог језика којим
је говорила Васељена. Прво се био заинтересовао за
есперанто, затим за религије и најзад за Алхемију. Умео
је да говори есперанто, савршено је разумео разне
религије, али још није постао Алхемичар. Додуше,
успео је да растумачи значајне ствари. Али његова
истраживања су доспела до тачке с које више није
могао да напредује. Узалуд је покушавао да ступи у
контакт с неким алхемичарем. Али алхемичари су били
чудан свет, само су на себе мислили и скоро редовно су
одбијали помоћ. Ко би га знао, нису открили тајну
Великог Дела – званог Камен Мудрости – и због тога су
се окруживали ћутањем.
Већ је био потрошио део богатства које је наследио
од оца узалудно трагајући за Каменом Мудрости.
Обишао је најбоље библиотеке света и покуповао
најзначајније и најређе књиге о алхемији. У једној од
њих открио је да је пре много година један чувени

57