Page 51 - Alhemičar

сипао чај у кристал, радња ће напредовати. Онда ћу ја
морати да променим свој начин живота.
– А зар то није добро?
– Ја сам се на свој живот навикао. Пре него што си
ти дошао, мислио сам да сам изгубио толико времена
на истом месту, док су сви моји пријатељи нешто
мењали, пропадали или напредовали. То ме је бацало у
дубоку жалост. Сад знам да то није било добро: радња је
тачно онаква како сам ја то желео. Не желим да било
шта мењам јер не знам како то да изведем. Већ сам се
исувише навикао на себе.
Младић није знао шта да каже. Старац је наставио:
– Ти си за мене био прави благослов. И данас
схватам једну ствар: сваки благослов који одбијемо
претвара се у проклетство. Ја од живота више ништа не
тражим. А ти ме примораваш да сагледавам богатства и
хоризонте које никад нисам упознао. Сада, када их
познајем, и када познајем своје огромне могућности,
осећаћу се горе него што сам се раније осећао. Јер знам
да могу да имам све, а није ми до тога.
TДобро је да ништа нисам рекао продавцу кокицаT,
помисли младић.
Наставили су још неко време да пуше наргиле, док је
сунце полако залазило. Разговор су водили на арапском
и младић је био задовољан собом јер је говорио
арапски. Једно време је веровао да се од оваца може
научити све о свету. Али од њих се арапски не може
научити.

TМора да има још ствари на овом свету које се не могу
научити од овацаT, помисли младић, док је ћутећи
посматрао Продавца. TЈер су оне обузете једино трагањем
за водом и храном.T
TМислим да оне не подучавају, већ ја учим.
T– МактубT – рече најзад Продавац.

51