Page 53 - Alhemičar

•

Младић се пробудио пре изласка сунца. Било је прошло
једанаест месеци и девет дана откако је први пут ступио
ногом на афрички континент.
Обукао је своје арапско одело, од белог лана, које је
купио специјално за тај дан. Ставио је мараму на главу
и учврстио је повезом од камиље коже. Обуо је нове
сандале и тихо сишао.
Град је још спавао. Направио је сендвич и попио
топао чај из кристалне чаше. Затим је сео на праг
пушећи наргиле.
Пушио је у тишини, не размишљајући ни о чему,
слушајући једино стални шум ветра који је дувао
доносећи мирис пустиње. Пошто је завршио с
пушењем, гурнуо је руку у џеп и неколико тренутака је
посматрао оно што је отуд извадио.
Био је то велики свежањ новчаница. Довољан да се
купи сто двадесет оваца, карта за повратак и дозвола да
тргује са земљом у којој се налазио.
Стрпљиво је сачекао да се старац пробуди и отвори
радњу. Онда су обојица сели да пију чај.
– Данас одлазим – рече младић. – Имам новца да
купим овце. А ви имате довољно новца да одете до
Меке.
Старац је ћутао.
– Молим вас да ми дате благослов – био је упоран
младић. – Ви сте ми помогли.
Старац је ћутећи наставио с припремањем чаја.
После извесног времена, међутим, окренуо се младићу.
– Поносим се тобом – рече. – Ти си удахнуо душу
мојој радњи. Али знаш да ја не идем у Меку. А такође
знаш да ни ти нећеш да се вратиш и купиш овце.

53