Page 54 - Alhemičar

– Ко вам је то рекао? – упита младић уплашено.
– Мактуб – рече једноставно стари Продавац
Кристала. И даде му благослов.

•

Младић је отишао у своју собу и покупио све своје
ствари. Биле су то три пуне торбе. Када је већ кренуо ка
излазу, приметио је у једном углу собе своје старе
пастирске бисаге. Биле су потпуно згужване и скоро их
се није ни сећао. У њима је и даље била она иста књига
и исти огртач. Када је извукао огртач, помишљајући да
га поклони неком дечаку на улици, два каменчића се
откотрљаше на патос. Урим и Тумим.
Младић се тада сети старог краља и изненади се
колико дуго није ни помишљао на све то. Годину дана
радио је без престанка, мислећи само како да заради
паре да се не би погнуте главе вратио у Шпанију.
„Не одустај никад од својих снова“, говорио је стари
краљ. „Прати знакове.“ Младић подиже Урим и Тумим
са пода и поново му се јави онај чудан осећај да је краљ
негде у близини. Напорно је радио годину дана и знаци
су говорили да је тренутак да крене.
TПоново ћу бити исто што сам биоT, помисли младић.
TА овце ме нису научиле да говорим арапски.T
Овце су га, међутим, научиле нечему много
значајнијем: да на свету постоји један језик који сви
разумеју, и који је младић користио читаво време да би
унапредио пословање радње. Био је то језик
ентузијазма, ствари учињених с љубављу и вољом, у
потрази за нечим што се жели и у шта се верује. Тангер
није био страни град и он је осетио да би на исти начин
на који је освојио ово место, могао освојити и свет.

54