Page 71 - Alhemičar

– У то време није било штампарија – инсистирао је
младић. – Није било начина да се сви упознају с
Алхемијом. Зашто је тај језик толико чудан, препун
цртежа?
Енглез није ништа одговорио. Рече да већ данима
посматра караван и да не успева да открије било шта
ново. Једино је приметио да се све чешће прича о рату.

•

Једног лепог дана младић је вратио књиге Енглезу.
– Дакле, да ли си много научио? – упитао је овај,
препун ишчекивања. Недостајао му је неко с ким ће
моћи да прича да би заборавио на страх од рата.
– Научио сам да свет има једну Душу, и ко схвати ту
Душу, схватиће говор ствари. Научио сам да су многи
алхемичари проживели своју Личну Легенду и на крају
открили Душу Света, Камен Мудрости и Еликсир
Младости. Али пре свега сам научио да су те ствари
толико једноставне да се могу исписати на једном
смарагду.
Енглез је био разочаран. Године проучавања,
магијски симболи, неразумљиве речи, лабораторијски
апарати, ништа од тога није оставило утисак на
младића. TМора да му је душа исувише сирова да би то
схватиоT, помислио је.
Узео је своје књиге и ставио их у торбе које су висиле
на камили.
– Врати се своме каравану – рече. – Ни ја од њега
нисам ништа научио. Младић се поново посветио
тишини пустиње и облаку песка који су дизале
животиње. TСвако има свој начин учењаT, понављао је у
себи. TЊегов начин није и мој, а мој није његов. Али

71